Trinaesta zapovest Sun-Tsuja

Kineska špijunomanija obihvata sve više zemalja. SAD pozivaju saveznike da aktiviraju napore usmerene protiv ekonomske špijunaže Pekinga. Nemačka je još prošle godine nazvala Kinu glavnim centrom kibernetičkih pretnji i krađe industrijskih tajni. U Rusiji se sudi kineskom špijunu, koji je sakupljao podatke o raketnom kompleksu S-300. Da li je zaista tako velika opasnost?

Koreni savremene špijunske nauke sežu duboko u istoriju. Pri čemu u istoriju kinesku – upravo u Kini rođen je najveći teoretičar tajnih službi starog sveta Sun-Tsi. O njemu se zna malo: pretpostavlja se da je živeo u 6-4. veka pre nove ere i da je bio vojskovođa. Zato je široko poznat njegov traktat o vojnoj veštini pod nazivom Trinaest zapovesti. On svedoči kako o viskom nivou tajne diplomatije, tako i o postojanju razvijene strateške i taktičke obaveštajne delatnosti u Kini. Kako objašnjavaju istoričari, u to doba u Kini koju su razdirali sukobi svaki promašaj ili odliv informacija mogao je da dovede do propadanja ili pogibije neopreznog feudalca. I zato za pragmatičnu kinesku svest takve pojave kao tajna služba, tajna prepiska, obaveštajna delatnost ili potkupljivanje nikada nisu bie zabranjena tema.

Izgleda da se malo šta promenilo do danas – sudeći po tome koliko je mnogo u medijima saopštenja o špijunaži u korist Kine. U čemu su izvori ovog špijunskog buma? Odgovor su pokušali da nađu mnogi – između ostalog i ruski polittehnolog Oleg Glazunov koji je pre nekoliko godina uopštio informacije o kineskoj obaveštanoj službi. Glavni zaključak je jednostavan: to je najmngobrojnija obaveštajna služba od svih. Pošto gradi rad po principu privlačenja svih Kineza, ma gde živeli u zajednički rad. Kineske specijalne službe se drže strategije totalne špijunaže. U tom cilju Ministarstvo državne bezbednsoti čak podstiče emigraciju: Kina veruje da će njihovi građani, ma gde došli, sačuvati vernost domovini. A to znači da će moći da se iskoriste.

Treba reći da obični kineski građani koji sakupljaju informacije nisu previše „šifrovani“. Po podacima istog tog Glazunova, na ruskom Dalekom Istoku koji se graniči sa Kinom mnogobrojni građani Kine jednostavno dolaze lokalnim stanovnicima i nude im da im prodaju blokove aviona. Pri tome često Kinezi ilegalno kupuju čvorove i delove koji čine tehniku koju oni kupuju zvanično. Tako se desilo i sa prevodiocem Tunom Šenjunom, zadržanim u Moskvi, čiji slučaj je ovih dana predat sudu. On je pokušao da kupi dokumentaciju o raketnom kompleksu S-300 koji je Kina odavno kupila od Rusije i već osvojila serijsku proizvodnju. Otkud takav neobičan interes? Najverovatnije Peking ne veruje da im prodaju najsavremenije modifiakcije. A što je najvažnije Kinezi teže da uspostave u svojim fabrikama proizvodnju vojne tehnike koju susedi ne planiraju da im prodaju, istakao je u intervjuu za Glas Rusije ekseprt za internet-izviđanje Andrej Masalovič.

Istorija kineske špijunaže ruskog naoružanja ne ograničava se jednom fabrikom i jednim vidom. Za Kinu jedan od prioriteta jeste potpuno kopiranje najuspešnijih vidova ruskog naoružanja – počev od lovca Su-33 pa do raketa, nosača aviona i svega što im dođe pod ruku. To je zaista ciljana strategija velike zemlje – odvući sve što se može i napraviti kod sebe.

Ipak, po mišljenju eksperata, glavni adut kineskih specijalnih službi je masovnost. One mobilišu za sakupljanje najmanje korisne informacije široke mase sugrađana. Stručnjaci čak porede kinske specijalne službe sa usisivačem koji usisava sve odreda.