NATO umesto UN?

Prošle nedelje Severnoatlantska alijansa se istakla međunarodnom aktivnošću. U Briselu dva dana su se savetovali ministri odbrane vojnog bloka, a u Bukureštu od 7. do 10. oktobra odvijalo se zasedanje njegove Parlamentarne skupštine. Uz to treba dodati govor koji je dan ranije izrekao šef Pentagona Leon Paneta u evropskoj filijali Karnegi fonda u Briselu, kao i istupanje generalnog sekretara alijanse Andresa Foga Rasmusena uoči ministarskog sastanka u briselskom štabu NATO-a.

U suštini, lajtmotiv svih događaja može da se svede u dve reči: potreban je novac. U ovom periodu stroge štednje to može da se učini nerealnim, priznao je generalni sekretar alijanse Andres Fog Rasmusen. Ipak, po njegovim rečima, jačanje vojnog potencijala nije jednostavno neophodno, već životno neophodno. Treba trošiti sredstva „u skladu sa prioritetima“, objasnio je generalni sekretar, kako bi se finansirali projekti koji će povećati opštu bezbednost. Ovu koncepciju on je nazvao pametnom odbranom. Na dalje smanjenje vojnih budžeta upozirila je Parlamentarna skupština NATO-a i šef Pentagona Leon Paneta.

To što se danas u vojnom bloku vodi razgovor o novcu, pri čemu u povišenom tonu, nema ništa čudno. Mediji navode ovih dana izjavu jednog od rukovodilaca direktorijata za planiranje oružanih snaga NATO-a Frenka Bolanda: 18 članova bloka od 28 ukupno smanjilo je u poslednje 3 godine troškove na odbranu. Tako su SAD morale da uvećaju svoj finansijski doprinos budžetu alijanse, ali u narednih 10 godina budžet Pentagona će se smanjiti za 450 milijardi dolara.

Francuska se već pozvala da zapuši rupu u vojnim finansijama, donevši ovih dana odluku o uvećanju svog odbrambenog budžeta za 2012. godinu za 1,6%. A ministar odbrane Nemačke Tomas de Mezjer smatra da evropljani nisu obavezni da kompenzuju doprinos koji SAD nisu u stanju da unose u blagajnu NATO-a, a alijansa treba da se koncentriše na ono što je zaista važno. I tu se pojavljuje najsuštinskije pitanje: a šta je danas zaista važno za najveći vojni blok na planeti?

Kako je primetio stalni predstavnik Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin, komentarišući reči generalnog sekretara o „pametnoj odbrani“, poštenije bi bilo govoriti o „pametnom napadu“. Jer do danas alijansa, po njegovim rečima, izvodila je sve operacije daleko van granica svoje geografske odgovornosti.

Komentar predsednika Komiteta Državne dume za međunarodne poslove Konstantina Kosačova.

NATO ne krije nameru da deluje van svojih granica i razmišlja o sebi kao o globalnoj organizaciji. On je zaista najefikasnija organizacija u svetu, ali sasvim tačno ne poseduje mandat da deluje globalno. A takvi pokušaji se preduzimaju. Poslednji slučaj je Libija. Pre toga je bilo mnogo drugih sižea.

I na proteklim manifestacijama ponovo su se čule reči o tome da NATO i posle 2014. neće prepustiti Avganistan sudbini. A operacija u Libiji će trajati toliko, koliko bude bilo potrebno. Što se tiče Ksoova, Rasmusen je obećao da će delovati strogo i pažljivo. Tu se nehotice sećamo reči jednog od junaka nekada popularne serije u Rusiji Brilijantska ruka: Tući ću jako, ali pažnjivo. O tome da NATO treba da bude spreman da deluje u bilo kojoj tački planete govorio je i šef Pentagona Leon Paneta. UN pri tome nekako nisu pomenute.