Sudbina evra rešava se u Slovačkoj

Slovačka je na ivici vladine krize zbog neslaganja u parlamentarnoj koaliciji povodom ratifikacije antikriznog plana zone evra. Jučerašnja runda pregovora završila se bez rezultata. Da li će stranke postići saglanost danas? Inače, pripretila je premijer Iveta Radičeva, ona će podneti ostavku.

Aktualna kriza nije se pojavila tek tako. Prethodile su joj epatirajuće izjave ministra finansija Slovačke Ivana Mikloša o mogućem istupanju iz zone evra. Slovačka treba da odustane od evra, ako Evropska Centralna banka bude spasavala Španiju isto tako kao što spašava Grčku i Irsku, samtra ministar finansija. Od 17 zemalja zone evra samo parlamenti Slovačke i Malte nikako ne daju saglasnost za proširenje kreditnih mogućnosti Evropskog fonda finansijske stabilnosti do 440 milijardi evra kako bi se spasla sama ideja zajedničke valute. Zašto se tako inati mala Slovačka? O detaljima uoči odluke u parlamentu u telefonskom razgovoru iz Bratislave govori nezavisni slovački analitičar Dušan Kerni.

Slovacima dolazi, može se reći, otrežnjenje, posle 1000 dana života sa evrom u novčaniku. Kako smo se radovali svi mi, kako smo pozdravljali stupanje u jedinstveni valutni savez EU! Ko bi mogao da pomisli da će se javno mnjenje tako naglo promeniti. Danas svako paljivo prati sve što se dešava u Briselu, shvatajući da od rešenja visokih činovnika EU direktno zavisi blagostanje tvoje porodice. Najviše uznemirava to što se vladajuća koalicija u slovačkom parlamenti u suštini podelila u pogledu evra. Vode se razgovori da ako se orijentacija na evropsku valutu u zemlji nastavi, postaviće se pitanje reorganizacije vlade, ili prevremenih izbora. U Bratislavu su zaređali visoki činovi EU koji ubeđuju da se podrži reforma Fonda, inače će navodno Slovačka izgubiti poverenje Velike Evrope. Ja mislim da će glasanje u parlamentu proći povoljno za pristalice reforme fonda stabilnosti. Mada nisam ubeđen da je beskrajna pomoć dužnicima optimalna varijanta za razrešenje krize. Očigledno treba se rešiti na strukturne reforme, smatra slovački ekspert. Tržište evra treba da se reguliše. Ovi mehanizmi su poznati – opšta blagajna, potpuna kontrola budžetskih troškova svake zemlje, emisije dužničkih hartija od vrednosti.

Ali potpuna kontrola budžetske politike koja se vrši spolja znači gubitak dela suverenitata! Da li je Slovačka na to spremna?

U društvu se među političarima vode diskusije. Ali ja razmišljam tako: ako sa glavnim trgovinskim partnerom Nemačkom imamo zajedničku valutu, finansijski instrumenti treba da budu zajednički. Gubitak dela suvereniteta je očigledno neizbežan. A kakva je alternativa? Dalji pad? Još do nedavno Slovačku su navodili kao primer zemlje sa visokim tempom ekonomskog napretka. A šta vidimo danas? Nagli pad. Umesto planiranih 3,6% godišnjih, očekuje si cifra od 2,3 i čak i manje. Sve to izaziva kod ljudi razočaranje, sumnju u ispravnost pridruživanja zoni evra. Između ostalog, mehanizama izlaska iz nje nema. Naši susedi Česi tu ne žure. I imaju mogućnost da sami upravljaju svojim finansijama.

U ovom teškom trenutku za zonu evra ruski premijer Vladimir Putin izrazio se za formiranje jedinstvenog ekonomskog prostora EU i Evroazijskog saveza koji se formira. Kako vam se čini takva ideja?

Ona je dostojna ozbiljnog razmatranja! Projekat Putina, sada se već može reći, predsedničkog kandidata, sasvim je realna perspektiva, mada jasno je – ne sutrašnjice. U kontekstu kataklizmi evra, rublja deluje pouzdanije. Zbližavanje sa partnerom koji ima takvu valutu moglo bi da odprinese stabilnosti evropskog tržišta, smatra slovački ekspert Dušan Kerni.