Pilići nudisti

Dugogodišnji eksperimenti izraelskih genetičara ovenčani su uspehom: oni su izveli sortu ćelavih pilića. Pilići bez ikakvog perja prvo su ostavljali užasan utisak, ali su već privukli pažnju uzgajivača pilića iz čitavog sveta. Jer takve piliće pre prodaje ne treba čerupati.

Kako tvrde tvorci nove sorte, ona je apsolutno bezbedna po ljudsko zdravlje. Uz to piliću nudisti imaju veću masu u poređenju sa običnim. Po rečima rukovodioca projekta, profesora Avigdora Kohanera iz Instituta za poljoprivredu Rehovot kod Tel-Aviva, u vrućoj bliskoistočnoj klimi takvi pilići su povoljniji: na framama nema potrebe da se postavljaju snažni klima-uređaji. Istina, genetičar logično upozorava da ova vrsta pilića loše podnosi hladnu klimu. Zato uzgoj ćelavih pilića, recimo, u skandinavskim uslovima i u Rusiji deluje otežano.

Goli pilići su odmah dobili protivnike. Najraspostranjenija optužba je za uzgoj genetski modifikovanih životinja. Nju su izraleski naučnici kategorično odbacili. Oni su objasnili da sa tačke gledišta nauke, ćelavi pilići nisu mutanti, oni su sasvim zdravi. Sorta je dobijena putem prirodnog odabira: genetičari su niz godina ukrštali obične piliće sa živinom sa malo perja.

Ruski specijalisti vide kod nove sorte pilića kao drugi ozbiljni nedostatak. Odsustvo perja može da im smeta prilikom parenja, konstatuje zamenik direktora za naučni rad Saveznog naučno-istraživačkog veterinarskog instituta za živinarstvo RASHN Margarita Dmitrieva.

Petao ima kandže na nogama i kada on naleće na kokošku, hvata je kandžama po perju na glavi i vratu i tako se drži. Danas kako petlovi ne bi povredili kokoške i zagrebali ih kandžama, čak im seku na dva prsta kandže. A tu će biti ogrebotina na koži, pa i petlu će biti loše pošto neće imati čime da se drži kljunom. Zašto su za kokoške neprijatne takve povrede? Ako druge kokoške vide povređenu koku sa krvlju, počinju masovno da je kljucaju. Znači, ovu kokošku odmah treba ili lečiti ili prosto zaklati za mesto.

Uz to, nastavlja Margarit Dmitrieva, odsustvo perja smanjuje otpornost kokošaka prema raznim oboljenjima kože. Preko povređene kože stalno će se dešavati infekcija – bakterijska i gljivična.

Izraelski genetičari, ne odbacujući argumente ruskih kolega, nastavljaju da uzgajaju ćelave piliće. Grupa istraživača pod rukovodstvom Avigdora Kohanera još eksperimentiše. Oni mere potmostvo nove sorte, porede ga sa običnim pilićima, prate populaciju, ishranu i razvoj. Što se tiče ukusa, nikakve razlike nema, iznose gastronomske utiske prvi degustatori jela od ćelavih pilića. Najvažnije je ne videti ove piliće žive.