Umorili se da izvlače davljenike

Finansijska kriza u evrozoni prelazi u aktivnu fazu. Tako eksperti komentarišu podatke da je prinos na desetogodišnje italijanske državne obveznice skočio na 7 odsto. Još jedan minus je promena prognoze za rast BDP evrozone za sledeću godinu – smanjenje na 1,3 procenta. Ekonomisti kažu da je tačka nepovrata prođena i Evropa mora konačno da se odluči da reformiše svoj valutni savez. Poslednje procurele informacije potvrđuju da je „putna karta“ za promenu granica evrozone već usaglašena. 

Italijanske obveznice su počele „da propadaju“ u jeku vladine krize u zemlji. Tržište nije poverovalo obećanjima Berluskonija da će otići odmah posle usaglašavanja paketa antikriznih mera. Cifre o kamatama na italijanske državne obveznice nisu samo finansijski pokazatelj, govore stručnjaci. To znači da je zemlja koja duguje skoro 2 triliona evra faktički u nemogućnosti da podmiri dugove, kaže za Glas Rusije ekonomista Aleksej Vjazovski:

„Zašto ekonomisti zadržavaju pažnju na toj cifri? Stvar je u tome da su se posle prekoračenja te granice Grčka i Portugalija „srozale“ do skroz nemogućih prinosa – 50-60%. Italija neće moći da refinansira svoje dugove, odnosno neće moći da napravi nove pozajmice na tržištu, a za stare pozajmice će plaćati previsoke kamate“.

Vjazovski naglašava da su upravo pokazatelji Italije kritični, jer dostupne rezerve ne mogu da pomognu:

„Razlika između Grčke i Italije je u tome što dug Grčke iznosi samo 2 odsto dugova evrozone, a Italije – 25 odsto. Takvi prinosi na obveznice su nivo na kojem se „uzima karta u jedan pravac“, odnosno vodi ka bankrotiranju  zemlje.  A to sa svoje strane može dovesti do raspada evrozone, jer dugovi Italije su na balansu najvećih evropskih i američkih banaka. Upravo zato se sada svi boje situacije u Italiji.

Skoro istovremeno sa vešću da propadaju italijanske obveznice u medijima je procurela vest da su lideri EU spremni da reformišu evrozonu. Agencije, pozivajući se na neimenovani diplomatski izvor, saopštavaju da koncepcija predviđa smanjenje zone evra, stvaranje u njoj federalnog jezgra sa jedinom finansijskom politikom. Takođe će biti uveden sistem uprave u kojem će količina glasova učesnika zavisiti od ekonomske moći. Takva vest je razumljiva, ako imamo u vidu da se situacija razvija poput stihije, smatra politikolog Leonid Poljakov:

„Situacija sa Italijom je izgleda bila poslednja kap za lidere evrozone. Oni još uvek ne mogu da se oporave od šoka, koji je izazvala izjava sada već bivšeg grčkog premijera o referendumu. Na to se dodala i situacija u Italiji. Evro je u teškom stanju. Broj zemalja dužnika je u porastu. Očigledno je da Francuska i Nemačka kao najstabilnije zemlje pomišljaju na to da naglo smanje broj članica evrozone“.

Leonid Poljakov ukazuje na to da je informacija mogla da namerno procuri u štampu:

„To može biti preliminarno upoznavanje evropske javnosti sa planovima. Neki način otrežnjenja za zemlje koje imaju koristi od toga što su deo evrozone. Možda inicijatori tih procurelih informacija pokušavaju da utiču na široko javno mnjenje, vrše test – koliko je evropska publika, koliko su stanovici zemalja koje mogu da ispadnu iz evrozone spremni za takav razvoj događaja“.

Prošle noći je Angela Merkel odbacila mogućnost smanjenja valutnog saveza. Ranije su predsednik EU Van Rompuj i šef Evrokomisije Barozu izjavili da podela EU na jezgro i periferiju neće uspeti, i da je glavni cilj očuvanje evrozone u današnjem obliku. Ipak eksperti nemaju nikakve sumnje da poslednje informacije koje kolaju medijima jesu potvrda toga da je „putna karta“ za prestrojavanje evrozone već usaglašena. Evropski, i posebno britanski mediji su već nazvali ponašanje lidera EU paničarskim.