Povređeni

Ovih dana sa donekle neočekivanom izjavom istupio je na stranicama «Franfurter algemajne» predstavnik EU u «trojci» posrednika za kosovsko regulisanje Folfgang Išinger. «Evropa ne može da pobegne od odgovornosti za rešenje problema srpske pokrajine Kosovo. Ne treba da bude tako da se 2007. godine evropske krize rešavaju u SAD».
Na prvi pogled slično mišljenje izneo je uoči samita Rusija — EU i drugi visoki evropski zvaničnik Havijer Solana: «Kosovo je vanredno evropsko pitanje, i mi smo u Evropskoj uniji svesni sopstvene odgovornosti». Uostalom, nakon nekih pojašnjenja, izjava je dobila drugačiji tonalitet. «Mi razmatramo Kosovo kao poseban slučaj koji nema analoga u svetu s obzirom na posebne okolnosti». Da, famozni «poseban slučaj», koji tako rado nameće Amerika, ponovo je sa nama.
A kad je već tako, hajde da pogledamo kako zapravo u Vašingtonu vide ulogu Evrope u rešavanju sudbine Kosova. Izuzetno karakterističan u tom smislu članak pojavio se na stranicama «Vašington Posta» pod naslovom «Iskoristite Kosovo da ne bi ste propustili Rusiju». Uostalom, Evopa u ovoj priči i nije glavni igrač, — tu je, pre, da nosi reket.
Dakle: «Tri ključne greške američke administracije dozvolile su da se nagnoji kosovska rana – na radost Rusiji. Kao prvo, Vašington nije primetio kako evolucioniraju ruski ciljevi za vreme Putina. Kao i mnogi saveznici u Evropi, Vašington je predpostavljao da će Moskva glasno da izražava nezadovoljstvo planovima pružanja Kosovu nezavisnosti, ali je pogrešio u proceni da će, kao i prethodnih godina, za odobrenje Rusije biti dovoljno par ustupaka koji bi joj omogućili očuvanje renomea. Kao drugo, Bela kuća je ponovila osnovnu grešku s početka 90'h kada je jugoslovenska kriza ugrozila transatlantske odnose. Dopustila je, naime, da diskusije u Evropi odlože usaglašene akcije. SAD, umesto da iskoriste široki konsenzus među vodećim zemljama oko pitanja promene postojećeg stanja u pokrajini i brzo pređu na kontrolisanu nezavisnost Kosova, dopustile su redovna odugovlačenja, koja su, u biti, produbila raskol u Evropi. Svako odlaganje signaliziralo je Beogradu i Moskvi da Zapadu nedostaje odlučnosti i to je učvrstilo njihovu samouverenost. I kao treće, — administracija nastavlja da učestvuje u potpuno besplodnoj diplomatiji. Kao što je već jasno svim informisanim posmatračima, verovatnoća sklapanja sporazuma između Albanaca, koji traže nezavisnost, i Srbije ravna je nuli. Bliži se još jedan «krajnji rok», ali će Rusija najverovatnije zahtevati njegovo pomeranje radi novih «pregovora»».
Kao što vidite, u Vašintonu shvataju da Evropljanima ne treba davati vreme za razmišljanje, pošto će otvoriti diskusiju, doći do različitih zaključaka i, ne daj Bože, mogu i da se otrgnu kontroli. Polazeći od od ovog zaključka «Vašington Post» daje i recept za povratak Evrope na pravi put. «Za Vašington je krajnje važno da uzme rukovodstvo kosovskim pitanjem u svoje ruke. U Evropi ima saveznika koji shvataju da se munjevito približava poslednja granica za rešenje kosovskog problema. Pod vođstvom SAD Evropska unija se može mobilisati za koordinisane acije, kako je to bilo u vreme NATO intervencije koja je okončala ratove u Bosni i na Kosovu».
Izgleda da je Bela kuća zaista ispustila iz vida Evropu sa njenim slabostima i sad mora po hitnom postuku da je konsoliduje pod sopstvenim rukovodstvom. I u tome ima istine, bar ako je suditi po izjavama Solane i Išingera s početka teksta. A u borbi za vlast nad zbunjenim evropskim dušama Vašington po običaju deluje direktno, grubo i navalentno. Evropljani se, prirodno, osećaju povređenim. Ali nakon što su ih već jednom «mobilisali» za izvođenje «Milosrdnog anđela», teško je računati na drugačiji odnos Vašintona. Doduše izlaz postoji, — treba da se konačno sami mobilišu, ne čekajući da im to uradi Amerika, i da izrade sopstveni, zajednički i konsolidovani odnos prema postojećem problemu. U suprotnom mogu opet da ih povrede.