Udri desno, udri levo: kazneni udarci po evropskoj demokratiji

Na dan nezavisnosti Poljske 11. novembra nemačkim anarhistima zajedno sa poljskim drugovima pošlo je za rukom da prirede kratkoročni anšlus Varšave. Sada se može smatrati da je glavni grad Poljske uvereno ušao u internacionalni prostor na kojem odavno oprobavaju mišiće slajersi antiglobalističkih pokreta raznih nijansi. Kao što se zna, ovog puta razračunavali su se ultra-levi u međunarodnom sastavu, i lokalni ultra-desni iz Nacionalno-radilanog tabora zajedno sa Opštepoljskom omladinom. Ipak dubinske razloge date tuče eksperti vide ne u antiglobalizmu desnih i levih organizacija, već u sistemskoj krizi evropskog socijalno-političkog uređenja.

Sasvim je očigledno da je reč o globalnoj radikalizaciji većine pokreta sa znakom ultra. Pri tome mnogi eksperti politikolozi ističu da ako je sasvim nedavno, početkom svetske finansijske i ekonomske krize, u Evropi mogao da se vidi uspon upravo nacionalističkih, rasističkih i antimigranstkih pokreta, sada se oštrina protestnih raspoloženja premešta u oblast socijalno-ekonomskih protivrečnosti. Direktor Instituta za globalizaciju i socijalne pokrete Boris Kargalicki u intervjuu za Glas Rusije istakao je:

Sada se može govoriti o tome da se situacija pomalo promenila i da su u vrlo velikoj meri počeli da jačaju levi radikalni pokreti, koji zahtevaju sistemske promene. Tačnije, ljudima je postalo jasno da glavni problem nije u migraciji, ne u nekakvim osobenostima mentaliteta došljaka, glavni problem je u samom sistemu koji stvara slične krize i konflikte. Ali i osim toga postalo je jasno da razlike u mentalitetu zapadnih, istočnih, severnih i južnih naroda nisu toliko velike kao što se čine na prvi pogled, mnogo su ozbiljnije upravo ekonomske protivrečnosti između vrha i dna.

Boris Kargalicki samtra da se u Zapadnoj Evropi zavrašva srećno vreme kada je bilo moguće očuvati u izvesnoj meri socijalnu državu pri istovremenom postojanju slobodnog tržišta. SAda se ispsotavlja da slobodno tržište ne samo da ubija socijalnu državu i smanjuje socijalna prava, već i značajnoj meri ograničava i demokratiju. Evropske vlade, govori Kargalicki, u suštini imenuju finansisti, zato su birači lišeni prave slobode izbora – nude im da glasaju za one koji će realizovati odluke već donete bez svakog učešća stanovništva.

Mnogi eksperti vide određenu sličnost između uzroka arapske revolucije i periodičnih tuča koje u Evropi priređuju antiglobalisti. Tako Karkalicki ističe da se islamske tendencije malo razlikuju od evropskog konzervatizma i u principu predstavljaju lokalnu formu one politike koju u Starom Svetu vodi večina vladajućih centrističkih stranaka.

U nastaloj situaciji, prognozira naš ekspert, u Zapadnoj Evropi sazrevaju veliki politički potresi, u toku kojih su moguće ozbiljne socijalne promene i smena evropskih institucija demokratije.