«Gasprom» je predložio Srbiji da ujedini nekoliko zamašnih projekata u jedinstveni kompleks i da vremenski uskladi njihovu realizaciju

Narednih meseci «Gasprom» treba da se opredeli za trasu gasovoda «Južni potok» Italijanska kompanija ENI i «Gasprom» potpisali su sporazum o ovoj gasnoj magistrali između Rusije i EU čiji će se deo nalaziti na dnu Crnog mora u junu o.g. Već se zna da će kopneni deo gasovoda voditi kroz Bugarsku, a njegov krak može da se izgradi u Srbiji ili Rumuniji. S obzirom na propusnu moć «Južnog potoka» od oko 30 milijardi kubnih metara plavog goriva godišnje prihodi od tranzita iznosiće desetine miliona dolara, tako da su i Beograd, i Bukurešt veoma zainteresovani za ovu ponudu.
«Gasprom» je predložio Srbiji da poveže novi gasovod sa realizacijom još 2 projekta. Reč je o izgradnji podzemnog gasnog rezervoara «Banatski Dvor» i privatizaciji kompanije «Naftna industrija Srbije». Rukovodilac ruskog koncerna Aleksej Miler rekao je tim povodom da pitanje o ulaganju veoma velikih sredstava u nove kapacitete treba da se razmatra u vezi sa drugim krupniom ivesticijama u Srbiji. Predlog ruske strane predvidja da se do 2013. godine izgrade podzemni rezervoari gasa u kupne začpremine 800 miliona kubnih metara kod Banatskog Dvora. Kao što je poznato, Srbiji su za podmirivanje unutrašnjih potreba za gasom potrebne 2,3 milijarde kubnih metara godišnje i 90 odsto ovih količina zemlja dobija iz Rusije.
«Gasprom» je informisao srpsko rukovodstvo da prvi korak treba da bude odluka o privatizaciji NISa. Razmatramo svoje učešće u privatizaciji ove kompanije kao sastavni deo strateške saradnje sa Srbijom — rečeno je dopisniku agencije «Prajm Tass» u ruskom gasnom koncernu. U tenderu za privatizaciju NISa učestvovaće filijala «Gasproma», firma «Gaspromneftj» čije se šanse za pobedu smatraju veoma visokim. «Gaspromneftj» ima svoju resurse i mogućnosti direktno snabdevanje srpskih rafinerija nafte tečnim zlatom. Za NIS se interesuje još jedan domaći naftni džin, «Lukojl», ali eksperti očekuju da će ruske kompanije nastupiti kao saveznice. Ostali konkurenti ne raspolažu takvim mogućnostima za isporuke nafte.
Medjutim, pitanja vezana za energente imaju ne samo ekonomsku, već i političku dimenziju. Zato je prilikom njihovog rešavanja neminovan pritisak EU na vladu Srbije. A Moskva će pažljivo pratiti reagovanja Beograda na nove predloge «Gasproma».