Svi za evro, ali bez rešenja

Berlin i London složni da treba spasiti evrozonu, ali Britanci to ne žele da rade na nemački način. Nemačka smatra da članice s neurednim finansijama treba da plaćaju veći porez. Britanci to vide kao napad na srce svoje privrede.

Evropska dužnička kriza dovela je do smene vlada u Italiji i Grčkoj, ali i potvrdila odanost evru. U Britaniji, koja je ostala verna funti, dužnička kriza je dodatno povećala sumnje prema evropskoj valuti. London i Berlin šalju različite poruke za rešenje krize.

Iako je članica Unije, Britanija ne koristi evro. London strahuje da bi planovi o jačoj integraciji zone evra, ostavili preostalih 10 članica Unije po strani prilikom donošenja odluka.

Ni sastanak u Berlinu sa nemačkom kancelarkom nije doneo ništa novo. Oboje su za spas evra, ali razlike postoje.

"Mi imamo svoje mišljenje i izneli smo ga našem gostu. Zemlje evrozone moraju da imaju više zajedničke budžetske discipiline. Svi zajedno u Evropskoj uniji moraju da vrate poverenje na finansijskim tržištima", izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel.

Ipak, način rešavanja krize jeste nešto oko čega se tek treba dogovoriti.

"Velika Britanija, kao i Nemačka, želi da se kriza reši. Naravno da se ne slažemo oko svakog aspekta evropske politike", rekao je britanski premijer Dejvid Kameron.

Merkelova želi reformu Lisabonskog ugovora koja predviđa oporezivanje finansijskih transakcija, kao i da članice s neurednim finansijama plaćaju veći porez.

Britanci to vide kao napad na srce svoje privrede, moćni finansijski centar u Londonu, kojeg nastoje da odbrane. Zato Kameron želi da svoje sugrađane zaštiti od tog zakona.
 

Poziv liderima da hitno sprovedu odluke

Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi pozvao je lidere Evropske unije da hitno sprovedu odluke i daju pare u fond za spasavanje finansijski ugroženih članica zone evra.

"Dokle se stiglo sa primenom tih, dogovorenih odluka? Potrebna je hitna akcija", istakao je Dragi.

U zemljama koje su promenile premijere, užurbano se radi. Nova grčka vlada predstavila je parlamentu ambiciozan nacrt budžeta. Iduće godine predviđa se drastično smanjenje državnog deficita za gotovo devet milijardi evra.

U Italiji je i donji dom parlamenta dao poverenje novoj vladi, čime je otvoren put za sprovođenje nephodnih reformi.

Za sada se svi slažu jedino da se ne treba kockati sa sudbinom evra, ali ne i kako da zajedničkoj valuti vrate stabilnost.