Rešenje za povrede na radu

U Srbiji nema posebnog Fonda za osiguranje od povreda na radu. Njegovo osnivanje uštedelo bi vreme radnicima i smanjilo opterećenost sudova. Institut za medicinu priprema jedinstveni softver za prijavu povreda na radu.

Srbija ima skoro 350 hiljada invalidskih penzionera, ali nema poseban Fond za osiguranje od povreda na radu, niti jedinstveni registar.

Prema direktivama Evropske unije, Ministarstva rada i zdravlja pripremaju nova rešenja za smanjenje broja povreda na radu.

Usled povrede na radu, od lekara opšte prakse radnik se šalje kod specijaliste, a zatim u Republički fond za zdravstveno osiguranje po uput za rehabilitaciono lečenje. Zaposleni mora da ide i na sud, ukoliko od poslodavca traži odštetu.

Osnivanjem Fonda za osiguranje od povreda na radu sav taj posao bio bi završen na jednom mestu.

"To znači da ima i zdravstvenu rehabilitaciju, kasnije ako dođe do invaliditeta eventualnom zapošljavanju u tom smislu i naravno nadoknada štete", rekla je Vera Božić Trefalt iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.

Povređeni bi u Fondu automatski dobijali odštetu i ne bi morali da vode građansku parnicu koja ponekad traje i nekoliko godina, a to bi smanjilo i opterećenost sudova.

Radnici se žale da je Zakon o penzijsko invalidskom osiguranju veoma strog. Za 100 odsto telesnog oštećenja zadobijenog od povrede na radu ili profesionalnog oboljenja radnik prima mesečno tek oko 6.000 dinara.

Od 250 registrovanih profesionalnih oboljenja, naš zakon priznaje manje od 60, pa je iz tog razloga u Srbiji broj evidentiranih oboljenja mastalih na radnom mestu i do 15 puta manji nego u zemljama Evropske unije.

"U odnosu invalidskih penzija koje su utvrđene na osnovu veštačenja u toku prošle godine, od tog broja, 191 su invalidske penzije koje su utvrđene na osnovu profesionalnog oboljenja ili povreda na radu koje se dokazuje određenim ispitivanjem odnosno ekspertizom", navodi Dika Kajević iz Republičkog PIO fonda.

Institut za medicinu rada pripremio je jedinstveni softver za prijavu povreda na radu.

Posle pregleda lekari bi uneli podatke o povredi, a sve informacije bi bile dostupne na internetu. To bi pomoglo stručnjacima za zaštitu na radu da ustanove gde se, ko, kako i kada najčešće povređuje i da posle analize isprave nedostatke u sistemu.