Turska-EU: rastanak na šest meseci ili zauvek?

Poslanik turskog parlamenta iz Nacionalističkog pokreta, rukovodilac Centra za istrateška istraživanja Turske Sinan Ogan izjavio je da ako administracija Grka kiprana Južnog Kipra dobije predsedavanje EU, Ankara će zamrznuti odnose sa EU na pola godine. Tačnije, na rok predsedavanja Nikozije. Sve to nije novost, pošto je ranije na takvu mogućnost Brisel već upozoravao i šef turske diplomatije Ahmed Davutoglu, i premijer Redžep Tajip Erdogan.

Ali mada to nije novost, ipak je senzacija: ranije Ankara nikada nije postavljala slične ultimatume Briselu. Zašto to sada čini? To je pokušao da shvati Stanislav Tarasov.

Evropi, koja je uronila do guše u probleme državnih dugova, sada nije do Turske. Na kartu je stavljena sudbina čitave EU. A Ankara sada ima mnogo manje iluzija povodom perspektiva svog članstva u EU. Kako smatra poslanik Ogan, Turska ima šansu da ubuduće uđe u EU, ali teško da će se ta šansa realizovati u kratkoročnoj perspektivi. To znači da Turci nemaju posebno razloga da sada love sa nadom svaki pogled iz Brisela. Po rečima istog tog Ogana, za sada se Evropa bori protiv ekonomske keize, a Ankara prema članstvu u EU oseća mnogo manje oduševljenja. Zato što Turska, za razliku od mnogih drugih zemalja Evrope, čuva zdravu i stabilnu ekonomiju. A kad je tako, uporno se nametati kući gde polovina ukućana leži sa teškim napadima finansijskih boljki, sada nije logično. Ako se i ne uhvati neka infekcija, nateraće te da neguješ bolesnike.

Kakve veze ima sa tim Kipar, zbog kojeg Turska namerava da zamrzne svoje odnose sa EU na čitavih pola godine? Treba smatrati da je nerešenost kiparskog problema samo dobar povod da se pokaže da Ankara sada nije zainteresovana da požuruje događaje. Mada, naravno, postojala je i želja da se podseti na pretpostavljenu odgovornost Grka kiprana zbog podele ostrva koja i dalje traje. U svakom slučaju, u dijalogu Ankare sa Briselom vidi se prekid. Turci će imati vremena da posmatraju sa strane razvoj finansijske sitaucije u Evropi, a ujedno da provere istinitost svojih osećanja.

Ali da ne ispadne tako da zatim Evropa, kao napuštena nevesta, koja je 40 godina bila u pregovorima sa Turskom o sklapanju bračnog ugovora, iskoristi povod i ne poželi da se vrati strasnom mladoženji? Svašta može da se desi – jer raspoloženja u Evropi povodom turskog mladoženje različita su. Mogu na kraju da mu pokažu vrata. A tada će biti pravi momenat za povratak kiparskom problemu – ovaj scenario je već skiciran.