Srbija razgovara: treba li nam razvojna banka

Bez novih investicija ne može biti veće proizvodnje, izvoza i novih radnih mesta. Autori „Postkriznog modela ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011–2020” zapisali su da udeo investicija u bruto domaćem proizvodu sa sadašnjih oko 20 odsto, treba povećati na 25 procenata u 2015, a na 28 odsto do kraja decenije. To je uslov da se, pored ostalog, do 2020. otvori oko 430.000 novih radnih mesta, uz prosečan godišnji rast industrijske proizvodnje od 6,9 odsto i prosečno povećanje BDP-a od 5,8 procenata. Ali, aktuelna kretanja u srpskoj, evropskoj i svetskoj ekonomiji ne idu naruku ovoj ambicioznoj projekciji iz „postkriznog modela”.

Neki tvrde da je već doveden u pitanje i prosečni ekonomski rast do 2020. od samo tri odsto, koji bi pratile prateće nevolje – inflacija i slabljenje dinara, ali i teškoće da se redovno vraćaju rate spoljnog duga. U tom slučaju, već u 2013. godini devizne rezerve bile bi znatno smanjene, a servisiranje spoljnog duga odnelo bi gotovo petinu ostvarenog BDP-a.

Stanje u privredi je alarmantno i Vlada Srbije treba što pre da donese vanredne i konkretne mere, učestali su apeli privrednika i ekonomista poslednjih dana. Već visoka zaduženost države i privrede dovodi u pitanje novo i sve skuplje zaduživanja u inostranstvu. Zbog toga je još jednom ponovljeno zalaganje za osnivanje razvojne banke Srbije. Sada se ona vidi kao „prvorazredni nacionalni i ekonomski interes”, jer ćemo morati višeda se oslanjamo na sopstvene snage.

Ceo tekst pričitajte u štampanom izdanju „Politike” od 5. decembra 2011. godine