„Gvozdeni“ kancelar se neće upecati na „briselske trikove“

Nemački novac svi vole, bez podrške Nemačke evrozona bi se raspala pre još godinu dana. Međutim, ne vole svi nemačku nadmoć u EU i danas je vole manje nego ikad. Do takvog zaključka je uoči samita EU došao prestonički „Berliner Morgenpost“ (Berliner Morgenpost). To nije slučajno. Jetko nezadovoljstvo sve jačeg uticaja Nemačke uz oslanjanje na Francusku omakne se evropskim političarima. Protiv plana „teškaša“ već se formirala nema opozicija u kojoj prvu violinu svira Velika Britanija. Glavna ideja plana Merkel-Sarkozi pooštravanje budžetske discipline i automatsko kažnjenje prekršilaca se ne sviđa svima. Tem razmatra analitičar Sergej Guk, pozvani stručnjak – rukovodilac Centra za nemačka istraživanja Instituta Evrope RAN Vladislav BELOV.

Šta će se desiti ako ne bude postignuto jedinstvo u vezi s pitanjem promena važećih sporazuma EU? Kako će na beskonačno nestabilno stanje odgovoriti finansijska tržišta? Niko ne zna tačan odgovor, uključujući i same učesnike samita. Postoje verzije, ali je svaka kula u pesku. Razmišlja naš stručnjak Vladislav Belov, rukovodilac Centra za nemačka istraživanja Instituta Evrope.

„Šanse za to da će ovi predlozi biti prihvaćeni su minimalne. Oni treba da budu proučeni. Velika Britanija neće dati svoj pristanak. Naći će se još dve-tri zemlje, koje će takođe biti protiv ovih predloga. Merkel i Sarkozi imaju drugu rezervnu varijantu: skraćenu, u okviru Evrozone. Očigledno, ona je najverovatnija. Tržišta odlično shvataju da je malo verovatno da će biti postignuta saglasnost među 27 zemalja u najskorijoj budućosti. Odbijanje Velike Britanije i drugih zemalja tržišta će mirno primiti.“ 

Rezervnu varijantu, ili drugim rečima „plan B“ Berlin i Pariz zaista imaju spremnu. I ne samo za slučaj da jedinstvo ne bude postignuto. Ponuđena reforma će najverovatnije zahtevati promenu Lisabonskog sporazuma. U nizu zemalja EU za to treba sprovesti referendum – to je stvar koja zahteva vrlo mnogo vremena s ishodom koji se ne može predvideti. U okviru Evrozone sve se može jednostavnije organizovati: dopunski sporazum bez bilo kakve korekcije sporazuma. A oni koji nisu članovi valutnog saveza po želji mogu d amu se pridruže. Ovaj plan je dobio drugi naziv: „evro plus“.

Situacija glavnih aktera na samitu je složena. Berlin i Pariz nisu spremni na ustupke. Ali, i premijeru Kameronu je, ako poslušno povije glavu pred francusko-nemačkim diktatom, bolje da se ne vraća kući. To su mu njegovi drugovi iz partije, čiji se deo kao ni pre ne odriče sprovođenja referenduma u vezi s opstankom zemlje u EU – rekli otvoreno.

Svoje zahteve imaju i manje zemlje – hronični dužnici. Automatske finansijske sankcije za prekoračivanje troprocentnog budžetskog deficita im se nimalo ne sviđaju. I zato one insistiraju na principu „nema pravila bez izuzetaka“. Takođe im je izuzetno simpatična ideja uopštavanja državnih dugova u obliku jedinstvenih evrobondova. Međutim, Angela Merkel neće ni da čuje za to. Neobično oštre izjave uoči samita čule su se iz Berlina. Nemačka neće pristati ni na kakve „trule kompromise“, neće se upecati ni na kakve „briselske trikove“. I uporno će braniti pozicije usaglašene s Francuskom. Zbog toga je Merkelova spremna na nove i nove sastanke na vrhu – sve do Božića. Glavno za „gvozdenog kancelara“ je da realizuje planove za stabilizaciju evra najkasnije do marta.