Poklopac zajedničkog sanduka

Evropa koju svi znamo nalazi se na ivici samorazaranja. Samit EU, od kojeg su očekivali određenost u rešavanju strukturnih problema, samo je dolio ulje na vatru evropske nestabilnosti. Plan Merkel-Sarkozi za spas evropske ekonomije i jedinstvene valute faktički je doveo EU na ivicu raskola. Zemlje koje će pristati na predloge francusko-nemačkog dueta pre svega treba da potpišu novi sporazum. Ovaj dokument, kako u suštini i ne ukida važeći sporazum o funkcionisanju čitave unije, ipak će dovesti u sumnju njegov status. Poljski premijer Donald Tusk u toku samita nazvao je ovu situaciju poklopcem zajedničkog sanduka, koji će se zaklopiti ako EU odustane od ravnopravnosti svih 27 zemalja.

Predlozi da se pooštri budžetska disciplina i da se protiv prekršilaca primene automatske surove mere nisu izazvali razumevanje kod lidera 27 zemalja EU. Ali posle dvodnevnih pregovora učesnici samita ipak su se dogovorili samo o tome da će 17 država zone evra i devet država koje su se njoj pridružile, osim Velike Britanije, potpisati međuvladin sporazum o jačanju koordinacije ekonomske politike i fiskalne discipline.

Plan koji je predstavila nemački kancelar Angela Merkel pretpostavlja direktno i obavezno za sve pooštravanje kontrole utroška budžetskih sredstava i obima državnog duga.

Eksperti između ostalog smatraju da je i ovaj predlog beskorisan i da više ne može da oživi ideju jedinstvene valute. Govori Igor Nikolajev, ekonomista konstalting FBK Kompani, koja je članica Međunarodne mreže nacionalnih firmi RKF za audit i konsalting.

Formiranje zone evra bilo je greška. Nikakve značajne izmene u dinamici ni po jednom pokazatelju nismo videli – ni po unutrašnjem bruto proizvodu, ni po dinamici industrijske proizvodnje... Tako, postavlja se pitanje, ako su to pravili kako bi Evropa postala još jedan centar koji bi mogao u konkurentskoj borbi da se suprotstavi SAD, Aziji koja brzo napreduje, to se nije desilo. Pre formiranja zone evra zemlje se nisu ništa slabije razvijale, a uzimajući u obzir ono što se danas dešava, čak i bolje.

Poseban stav Britanije izražen je u tome što je britanski premijer Dejvid Kameron zatražio je da se poštiše poseban protokol koji omogućava da se oslobodi Velika Britanija od važenja niza pravila za regulisanje finansijskih mehanizama. Španski premijer Marioano Rahoj je takođe požurio da se iskaže na međunarodnoj sceni. On će formalno stupiti na dužnost tek 21. decembra. Španija traži pravo veta na odluke Evropskog fonda finansijske stabilnosti.

Predsednik Francuske Nikola Sakrozi u pokušajima da probudi instinkt samoočuavanja kod evropljana rekao je: Nikada još Evropa nije bila u takvoj opasnosti, nikada rizik raskola nije bio tako velik. Bilo je neophodno da se donese odluka upravo sada. Što više odugovlačimo, biće sve skuplje i manje efikasno. I kako je pokazao rezultat samita EU, njegov glas je bio saslušan – sve zemlje, osim Velike Britanije, složile su se da potpišu budžetski paket EU.