Britanija protiv mušketira

Britanski premijer Dejvid Kemeron na samitu EU u Briselu je odbio da podrži sporazum o spasu evra. Tu je odluku on obrazložio brigom o dobrobiti svoje zemlje.  Eksperti prognoziraju da će demarš skupo koštati Veliku Britaniju, ona će se naći u finansijskoj izolaciji od Evrope.

Svojim odbijanjem je Devid Kemeron faktički ugrozio kolege iz EU. Velika Britanija nikada nije bila u zoni evra, ona je uvek bila skeptična prema toj evropskoj valuti. Međutim, ona je jedna od najvećih ekonomskih država Evrope. Očigledno je da se Kemeron opredelio za kolege i opoziciju u svom parlamentu, - ističe ekspert Centra britanskih istraživanja Instituta Evrope RAN Andrej Kulikov.

Ustvari eventualni savez teško da bi ugrozio finansijsko tržište Velike Britanije, čega se bojao  Kemeron. Izgleda, taj je korak posledica zbivanja unutarpartijskog karaktera, te odgovara pogledima skeptično orijentisane većine konzervativne stranke. Da je Kemeron potpisao sporazume o promenama u Lisabonskom ugovoru, štampa bi  dočekala njegov povratak u Veliku Britaniju kao povratak Čemberlena posle pregovora s Hitlerom 1938. godine. Zato je današnji rezultat posledica unutarpolitičkih zbivanja, a ne briga o finansijskom tržištu Velike Britanije.

Međutim, za sada niko još u punoj meri nije svestan, čime će za Kraljevinu rezultirati taj demarš. Posledice mogu da budu katastrofalne, - smatraju britanski analitičari. Pre svega postavlja se pitanje -  da li je zakonito korišćenje finansijske pomoći EU od strane britanskih ustanova. Reč je o stotinama firmi, muzeja, univerziteta, koji delimično ili potpuno  postoje na račun novca iz Evrope. Mnogi smatraju da će zemlja faktički biti izolovana od ostale Evrope.