Okupirane teritorije – Zapadni okupatori Kosova i Metohije – koji se kriju iza Ujedinjenih nacija, sebe nazivaju KFOR-om i EULEKS-om – već nekoliko sati odbijaju da propuste prema Kosovskoj Mitrovici humanitarnu pomoć iz Rusije. Tačnije: prvo su propustili dva „kamaza“ preko prelaza Jarinje, ispred kojeg su Srbi prethodno delimično uklonili barikadu, pa potom – po nalogu američkog ambasadora u Prištini „podigli rampu“.
Ubrzo potom – formalno iz Prištine, od Ksavijea de Marnjaka – stigao je pravi mali ultimatum: ili okrenite kolonu prema prelazu Merdare (koji je pod kontrolom Albanaca) ili se vratite u Srbiju! Ruski ambasador, Aleksandar Vasiljevič Konuzin koji je neprekidno sa vozačima, odbio je i da primi ultimatum i da mu se povinuje!
Kako je portalu Fakti rekao Krstimir Pantić, predsednik opštine Mitrovica koji je svo vreme bio u neposrednoj blizini, Konuzin je poručio de Marnjaku: „Naredbe primam samo od predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva i predsednika Vlade RF Vladimira Putina“.
- Ambasador Konuzin ne pristaje ni da konvoj pređe preko Merdara, ni da se kolona vrati. Koliko sam shvatio, kaže Pantić, zatražio je instrukcije od državnog vrha Rusije, preko ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova i ministra za vanredne situacije Sergeja Šojgua, koji je i organizovao otpremanje humanitarne pomoći. Ambasador se izvanredno drži. Stalno je sa vozačima i u vezi sa Moskvom i ruskim predstavnikom u Prištini Andrejom Šagorovom. Svim vozačima smo obezbedili sendviče, a Njegovu ekselenciju pozvali na ručak. Zasad odbija i „komanduje“ situacijom.
Ruski konvoj je dovezao 284 tone pomoći (agregate, hranu, posteljinu…). A Konuzin kolonu ne vraća i ne pristaje na Merdare jer time – na delu – „pokazuje i Briselu i Prištini da za Moskvu Kosovo nije država i da Jarinje nije granični prelaz“. Takođe: „da Rusija priznaje samo rezoluciju 1244 i da ne pristaje da joj komanduje EULEKS“.
Dolazak ruskog humanitarnog konvoja na Jarinje, skinuo je, zapravo, dogola i briselskog i beogradskog „cara“.
Pokazao je – šta god pričali Boris Tadić i Borko Stefanović o „administrativnom prelazu Jarinje“ – da ga Brisel već tretira kao državnu granicu preko koje bez njegove milosti ne može preći ni humanitarna pomoći velike Rusije. Razgolitio je svu bedu „beogradskih kurtizana“ koje kukumavče da ih prime u „večitu čekaonicu“ (kako reče Slobodan Samardžić) koji im otimaju celo Kosovo i Metohiju.
Šiptarski novinari su se sjatili na Jarinju. Da bi trijumfalno javili: da se Konuzin povinovao de Marnjaku i da je, dakle, Rusija faktički već priznala „državu Kosovo“. Ali, nisu dočekali! Nije pokleknuo Konuzin! Ponovo se držao i kao „ambasador Srba u Srbiji“!
