Novogodišnji Božić?

Predstavnik Ruske Pravoslavne Crkve, protođakon Andrej Kurajev, predložio je da se spoji naizgled nespojvio. Objedinjavanje datuma i praznika ukinuće mnogobrojna pitanja vernika različitih hrišćanskih konfesija i označiće jedinstven početak svetovne i crkvene godine, smatra pravoslavni sveštenoslužitelj.

Smisao se sastoji u tome da ne bude nedoumica povodom toga zašto početak nove godine, koja se računa od Hristovog Rođenja, počinje od drugog datuma, a ne od samog Božića. Po svakom od kalendara koji trenutno postoje dolazi do nesklada. Po zapadnom ili grigorijanskom Božić se slavi 25. decembra, a stara godina traje još jednu nedelju. Po starom, julijanskom kalendaru, Božić se slavi 7. januara.

Teško je sporiti s tim da postoji određena logika u rečima profesora Moskovske duhovne akademije. Tim pre što o tačnom datumu rođenja Bogočoveka ne govori nijedno od četiri Jevanđelja. A i za prve hrišćane je glavni praznik bio Vaskrs – dan Vaskrsenja Isusa Hrista. Upravo od njega su i započinjali odbrojavanje svog godišnjeg ciklusa. Odluka da se dan Isusovog rođenja slavi upravo 25. decembra doneta je tek u petom veku. Do 20. veka razlika između julijanskog i grigorijanskog kalendara iznosi 13 dana.

Po mišljenju Andreja Kurajeva nastupilo je vreme da se započne diskusija o nelogičnosti ove situacije. Na glavne kontraargumente protivnika, na primer, o tome da će premeštanje Božića izazvati i prenošenje Blagovesti (ovaj praznik se slavi sasvim logično – tačno 9 meseci pre Božića) protođakon ima spreman odgovor:

Premeštanje datuma Božića za jednu nedelju neće ništa promeniti. Na kraju, svaki lekar i svaka žena će vam reći da devet meseci nošenja deteta u utrobi uvek predstavljaju izvesnu uslovnost. Nijedna trudnoća ne traje tačno određeno vreme.

Zasad predlog Andreja Kurajeva nije naišao na veću podršku ni kod pravoslavaca, ni kod drugih predstavnika hrišćanskih konfesija. U predstavništvu Svete stolice u Rusiji su jednostavno odbili da prokomentarišu ovu izjavu smatrajući je ličnom izjavom sveštenoslužitelja, a ne zvaničnom pozicijom Ruske Pravoslavne Crkve, dok na primer, stručnjak za religozna pitanja, Aleksej Judin, smatra da to nije ništa drugo do novogodišnja šala oca Andreja.

To je potpuno nerealan predlog. Iako je datum za proslavu Božića izabran vrlo uslovno, on se tako duboko ukorenio u tradiciji crkava i svesti hrišćana celog sveta da je sad jednostavno nemoguće bilo šta promeniti.

Aleksej Judin je uveren: da bi se uskladili svi hrišćanski i svetovni praznici potrebna je globalna reforma kalendara. Međutim, teško da svetska zajednica može da se pomiri s novinom.