U gluvonemom režimu. EU može lišiti Mađarsku prava glasa

Odluka koju su 17. januara doneli poslanici Evropskog parlamenta u Strazburu u pogledu Mađarske nema presedana. Još ni jednom najviši predstavnički organ EU nije iznosio tako strogo nameru da liši prava glasa u EU čitavu zemlju. Do sada je EU govorila jezikom ultimatuma i sankcija sa zemaljama koje nisu u njenom sastavu – sa Srbijom, Belorusijom, Iranom, Sirijom. Ipak ovog puta sitaucija za EU je mnogo ozbiljnija. Poslanici Evropskog parlamenta su odlučili da reforme koje u Mađarskoj sprovodi vlada Viktora Orbana kriši „slovo i duh“ EU. Budimpešti je ponuđeno da odustane od spornih reformi. U protivnoj Mađarsku očekuju rasprave u Evropskom sudu pravde na osnovu optužbe za kršenje fundamentalnih evropskih prava. O detaljima od našeg komentatora Petra Iskenderova.

Poslanici Evropskog parlamenta većinom glasova usvojili su odluku da pokrenu protiv Mađarske proceduru lišavanja ove zemlje prava glasa u Savetu EU. Reč je o čitavom komleksu zakonodavnih aktova – o medijima, Centralnoj banci, o sudskom sistemu. Istovremeno dok EU insistira na podeli vlasti, nezavisnosti CB od vlade, nedupustivosti cenzure, vektor politike Orbanove vlade vodi u direktno suprotnom pravcu – ka jačanju kontrole vladajuće koalicije nad svim sferama javnog života. Zajedno sa očigledno izraženim etničkim aspektom u spoljnoj politici zemlje, usmerenim na svestrano jačanje veza sa mađarskim zajednicama u susednim zemljama – sve to veoma liči na formiranje totalitarnog društva, opsednutog nacionalizmom. Ali glavni problem sastoji se u tome da li će EU pristati u svom aktualnom vrlo raznovrsnom sastavu na ispoljavanje principijalnosti i da li će ići do kraja u konfliktu sa Mađarskom, istakla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert u oblasti uporedne politikologije MGIMO MIP RF Jelena Ponomarjova.

U tome se sastoji glavna intriga. Može se prognozirati da će predstojeća razmatranja biti vruća. Standardne procedure EU zahtevaju sada od Saveta EU kao najvišeg izvršnog organa date organizacije da uputi u Budumpeštu „pismo upozorenja“. Posle toga zemlji se obično daje dva meseca da „preispita“ sporne zakonodavne norme. Ali izvori u Briselu već su stavili do znanja da će za Mađarsku rok biti smanjen do jednog meseca.

Ne može da se ne istakne još jedan važan momenat. U dugom spisku primedaba vladi Viktora Orbana tredicionalno je prisutna takođe nesposobnost da se drži pod kontrolom budžetski deficit. Ipak, kako su pokazale debate u Evropskom parlamentu, budžetski parametri brinu ih mnogo manje nego stanje oko demokratskih normi. Treba istaći da nije slučajno što agencija S&P nije uključila Mašarsku u spisak država čiji su kreditni rejtinzi bili ovih dana sniženi – za razliku od Italije, Španije, Portugalije, pa čak i Francuske. Problemi Mađarske imaju posredan odnos prema ekonomiji. Reč je o svesnom kursu kabineta Orbana na „izolacionizam“ u odnosu na pravila igre koja važe u EU i društveno-politička tendencija koja se prati danas u Mađarskoj zaista objektivno izvodi zemlju van pravnih i ideoloških okvira EU.