Čime je popločan put od Mastrihta

Ujedinjena Evropa proslavlja 20-godišnjicu Mastrihtskog sporazuma. Ideje jedinstvenog ekonomskog prostora, jedinstvene valute, proglašene 1957. godine u Rimu, naišle su na konkretno ovaploćenje. I više od toga: Mastriht je postao simbol neoliberalnog okreta EU. Za protekle godine dokument je pretrpeo niz izmena na račun sporazuma, potpisanih u Nici 1997. godine i u Amsterdamu tri godine kasnije. Konstrukcija je ovenčana Lisabonskim sporazumom 2009. godine. Planovi za intergraciju su bili grandiozni, nije ni iz daleka sve realizovano. Temu nastavlja analitičar Sergej Guk i ekspert – Vladislav Belov, rukovodilac Centra za nemačka istraživanja Evropskog instituta RAN.

Evropski lideri sanjali su o jedinstvenoj međunarodnoj, odbrambenoj politici i politici bezbednosti, što je i bilo fiksirano u preambuli. Realni život je pomalo ohladio žar entuzijasta. Nacionalni interesi velikih država – Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Italije - uporno nisu želeli da se podudare. Težnja da se govri jednim glasom u međunarodnoj zajednici zakržljala je i pre nego što je rođena. Radi toga je bilo potrebno da London i Pariz odustanu od svojih mesta stalnih članova SB UN. Ali o tome oni nisu hteli ni da čuju. A uskoro je i sam Berlin počeo da istupa sa sličnim ambicijama.

U decembru 1991. godine Francuska i Velika Britanija pokušale su da skromno reše problem očuvanja jedinstva Jugoslavije. Uzalud: Nemci su svojim priznanjem nezavisnosti Slovenije i Hrvatske precrtali sve planove. A već o kakvom „jedinstvenom glasu“ je moglo da se govori u toku upada SAD u Irak? Amerikanci su tada vešto suočili „staru“ Evropu sa novajlijama u EU.

U januaru 1999. godine, ne bez nedorađenosti, pojavio se i Evropski valutni savez. Glavni problem je bio na dlanu. Oci osnivači zamislili su da upare države sa čvrstim valutama sa njihovim „mlađim“ partnerima, čiji novčani znaci su smatrani „mekim“. Konačni cilj: unificirati ekonomiju zone evra uz pomoć jedinstvene valute. Ali ulogu parnog valjka evro nije mogao da ispuni. Proces integracije je prikočen. Mišljenje Vladislava Belova, rukovodioca Centra za nemačka istraživanja Evropskog instituta:

U toku je postepena harmonizacija ekonomske politike. Nisu harmonizovani još porezi, pojedine sfere. Zona evra čini tek prve korake na putu unifikacije budžetske politike. Zemlje su se odvažile na vrlo složen eksperiment. I u mnogome on je uspeo. Vidimo Evropu raznih brzina. Po meni, najvažnije je da se periferija postepeno približava. Da, proces je spor. Da, kako se smatra, Nemačka i Francuska su dobile mnogo više nego druge zemlje. Zaboravlja se da Nemačka nije samo najveći izvoznik u okviru EU, već i najveći uvoznik. Na stotine milijardi evra Nemačka uovozi iz drugih zemalja. Eksperiment zaslužuje dobre ocene. U celini položen je dobar temelj.

Bivši kancelar Nemačke Helmut Šmit vidi osnovni nedostatak u tome da Mastrihtski sporazum nema međunarodno-pravni karakter. To je samo međuvladina izjava o namerama, a zato obavezujuću snagu sporazum nema. Zamisli da se formira jedinstveni politički prostor za sada ostaju samo u preambuli.