Haški tribunal protiv Šešelja: igra sa nultim rezultatom

U Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu obnovljeni su pretresi povodom slučaja Vojislava Šešelja. Temu nastavlja analitičar Petar Iskenderov.

Problem Haškog tribunala sastoji se u tome što mu je neophodno zbog niza okolnosti da iznese protiv Vojislava Šešelja optužujuću presudu. Kao prvo protiv njega su pokrenute vrlo ozbiljne optužbe koje su stavile na kocku profesionalnu kompetentnost samog Tribunala. Srbskom radikalu se pripisuje „učešće u zajedničkoj zločinačkoj zaveri“, čiji je cilj bilo nasilo iseljavanje Hrvata i Muslimana sa teritorija Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kako bi se ovi regioni učinili delom nove srpske države. Osim toga, prema verziji optužbe, javna istupanja Šešelja početkom 90-ih sa pozivima za stvaranje Velike Srbije dovela su do masovnih zločina protiv civila. Sve to naginje ka doživotnoj robiji, i zato će oslobađajuća presuda za Haški tribunal biti neuspeh.

Drugi faktor u Šešeljevom slučaju ima još važniji po Zapad unutarpolitički karakter. Svih poslednjih godina SRS čak u odsustvu svog lidera ostaje vodeća opoziciona snaga Srbije i glavni oponent kursa zvaničnog Beograda koji forsira integraciju zemlje u EU i jačanje saradnje sa NATO-om. A ako se Šešelj trijumfalno vrati iz Haga, posledice po vlasti mogu da se ispostave žalosnim. A takva varijanta nije isključena, ako uzmemo u obzir klimavost optužbe koja se bazira na ne zločinačkim akcijama ili naredbama, već na javnim izjavama i čak odlomcima knjige Ideologija srbskog nacionalizma. Jer u prvoj polovini 90-ih Šešelj jednostavno nije imao ovlašćenja da rešava pitanja rata i mira u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Ispada da je Haški tribunal objektivno zainteresovan ili za hitnu osudu Šešelja ili za to da on jednostavno ne napusti Hag. U sličnoj situaciji sasvim su zakonomerna pitanja oko zdravstvenog stanja lidera SRS i adekvatnosti one medicinske pomoći koja mu se pruža – istakao je u razgovoru za Glas Rusije šef katedre za međunarodno pravo Akademije upravljanja u Kazanju Aleksandar Mezjaev.

Vojislavu Šešelju ne mogu da postave dijagnozu čak oni lekari koje imenuje sam Haški tribunal. Tako da odgovarajuća pitanja ne mogu da se ne pojave. Što se tiče drugih lekara koje traži sam Šešelj i njegovi predstavnici, njih jednostavno ne puštaju optuženom. I to pri tome što se lider SRS nalazi ćeliji za pritvor u Tribunalu već 9 godina.

Sudska rasprava se vodi previše dugo, treba promeniti pravila. Za to kako teče suđenje Šešelju krive su samo sudije, posebno predsednik suda – izjavila je uoči obnavljanja suđenja u intervjuu za beogradski nedeljnik Pres bivši glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte. Činjenica ostaje činjenica. Oko suđenja Šešelju već se nagomilalo mnogo čudnih i sumnjivih oklonosti koje imaju malo veze sa međunarodnim pravosuđem kao takvim.