U goste šumskom čoveku

Za jetijem se i dalje traga. Na Uralu se priprema ekspedicija na severo-istok regiona, kako bi se našli znaci boravka snežnog čoveka u tom regionu. Svedočenja lokalnih stanovnika, kao i rezultati prethodne međunarodne ekspedicije na Altaju ulivaju učesnicima pohoda veru da će zagonentno biće biti pronađeno.

Još sredinom 20. veka počela su da se pojavljuju saopštenja o susretima sa čudnim bićima u regionu Severnog Urala, zatim je svedočanstava o susretima postalo manje. Ipak prošle godine humanoidi su se aktivizirali: malo-malo pa na njih naiđu lovci, pronalaze otiske ogromnih stopala, nalaze pregršt nepoznate dlake. Moguće da će se u toku ekspedicije utvrditi istinska priroda čovekolikih bića, smatra učesnik predstojećeg pohoda Aleksej Komanjev. On je ubeđen da im najviše odgovara naziv šumski čovek.

Smatramo da to što se naziva tibetskom reči jeti, mada je i jasno, nije korektno. Snežni čovek navodi na pomisao da ovaj čovek živi ili u snegu, ili se pojavljuje samo zimi, što je krajnje netačno. Šumski čovek, po našem mišljenju, naziv je koji više odgovara, zato što se na našem terenu vidi upravo u šumama. A čovek – zato što ne liči ni na medveda, ni na neku drugu zver: najbliži je maljavom humanoidu.

Na jesen prošle godien dlaku takvog humanoida u jednoj od pećina Altaja pronašli su naučnici iz 5 zemalja – SAD, Kanade, Švedske, Estonije i Rusije. Proučavanjem artefakta pozabavili su se zoolozi i genetičari iz Santk-Peterburga. Po svojoj strukturi dlaka „duha tajge“, kako ga nazivaju lokalni lovci i američkog bigfuta, nađena mnogo ranije, podudarila se. Između ostalog, istraživanja su vođena metodom elektronske mikroskopije, koja nije potpuno tačna, pojašnjava doktor bioloških nauka, naučni saradnik Centra za ekološku bezbednost RAN Valentin Sapunov.

Na današnji dan verodostojniji su podaci DNK. Ovde takođe postoji izvesna nejasnoća. Kao prvo, materijala je malo. Ali nešto se može reći. Posle nekoliko serija istraživanja, kod Amerikanaca i kod nas, dobijen je prilično zanimljiv rezultat: DNK ovog bića praktično se ne razlikuje do DNK razumnog čoveka.

Razlike, po rečima naučnika, čine manje od 1%. Radi poređenja, bića najbliža čoveku – čovekoliki majmuni, razlikuju se od nas po genotipu za 1-2%. Istina, smatrati izvedenu genetsku analizu stopostotnom takođe nije ispravno. Čistoću eksperimenta, smatra profesor Sapunov, mogli su da naruše sami istraživači, pa i dlaka je materijal koji daje malo informacija.

Ne možemo prilično precizno prema dlaci da odredimo u koji biološki vid spada to biće. Može se odrediti samo u granicama podklase. A po DNK, ako bude više materijala, makar kap krvi i nekoliko desetina vlasi sa korenom, već bi moglo da se kaže tačno. Za sada rezultat nije konačan.

Moguće da će nova ekspedicija na Ural približiti razotkrivanje ove tajne. Njeni učesnici će krenuti tragom šumskog čoveka na leto, otprilike početkom jula. Da li će bajka postati realnost, vreme će pokazati.