Londona laboratorija laži pod nazivom Sirijska observatorija za ljudska prava

Sa stranica jednog od najvećih italijanskih listova Korjere dela Sera, istoričar i novinar Serđo Romano ponovo drži lekciju poštenja i slobode misli, obraćajući se činjenicama nezgodnim za zapadne političare i medije. Činjenice su, kao što se zna, tvrdoglava stvar, a istina ostaje istina, čak kada je nezgodno da se ona prizna.

Serđo Romano, tanani poznavalac Rusije i ambasador Italije u SSSR u vreme perestrojke u avgustu 2008. godine u čitavoj Italiji govorio je o gruzijskog agresiji u Južnoj Osetiji i o tome da Rusija ima pravo da brani svoje građane i svoju čast.

Ovog puta Serđo Romano proliva novu svetlost na sirijsku krizu. On je govorio o majci Agnes-Mariam de la Krua, nastojnici manastira svetog Jakova, figuri značajnoj za Siriju. Sada se ona bori na dva fronta – za prava hrišćana na Bliskom Istoku i vodi borbu protiv dezinformisanja.

I ovog puta, čuvši novu vest o tome da u Homsu (već koji dan za redom) gine tačno po 200 ljudi dnevno, majka Agnes-Mariam ide da proveri sama šta se desili u stvari. Verovatno znajući da je ova vest došla ne iz Homsa, već iz Londona, iz laboratorije laži pod nazivom Sirijska observatorija za ljudska prava.

Agnes-Mariam je uspela da opovrgne saopštenja Le Mond o pokolju i kvartu Nasihanu u kojem, kako se saopštavalo, poginulo je 12 ljudi iz porodice Bahadur. Ona je govorila sa onima koji su preživeli. Prema njihovom svedočenju, klanicu je priredila naoružana grupacija iz redova opozicije. Ubijali su zašto što muškarci iz ove porodice nisu hteli da se bore zajedno sa njima.

U planu majke nastojnice je da objavi svake nedelje bilten o tome šta se dešava u Siriji, kako bi opovrgla lažne informacije koje širi Sirijska observatorija za ljudska prava i koordinacioni saveti opozicije. Jer upravo ovi podaci čine jedini izvor informacija za zapadnu štampu i čak za Vrhovnog komesara UN za ljudska prava. Zapadni mediji čak nisu hteli da široko objave referat arapskih eksperata u kojem se govori o napadima koje je opozicija organizovala protiv oružanih vladinih snaga.

Posebna detaljna istraga majke Agnes bila je posvećena saopštenju o smrti novorođenčadi koja su tobože poginula u porodilištu, zato što je ono ostalo bez struje u toku operacije vladinih snaga. Ispostavilo se da je šokantna fotografija osam umrlih beba, „mučenika režima“ bila prvi put objavljena mnogo meseci ranije, u egipatskom listu al Badil al Džadid kao ilustracija problema građanskog karaktera i lokalnih razmera. Bilo je reči o prepunim bolnicama Aleksandrije.

Serđo Romani piše da je uveren da posle onog što se desilo prethodnih meseci, niko neće hteti da se u Siriji ponove greške iz Libije. A šta ako je neko već rešio da Cezar mora da umre?