Uzroci uspeha i poraza

Prema preliminarnim podacima CIK, na predsedničkim izborima u Rusiji Vladimir Putin sakupio je 63,75% glasova, Genadij Zjuganov 17,19%, Mihail Prohorov 7,82%, Vladimir Žirinovski 6,23%, Sergej Mironov 3,85%. Neočekivanim za mnoge eksperte bila je velika prednost lidera u odnosu na najbližeg suparnika, kao i treće mesto novajlije predizborne trke, biznismena milijardera. Šta je postalo uzork uspeha jednih i poraza drugih u intervjuu za Glas Rusije govorili su analitičari i eksperti.

Starosedeoci predizbornih ruskih predsedničkih bitaka najvarovatnije napuštaju polje bitke. Peto učešće na izborima za šefa države lidera LDPR Vladimira Žirinovskog pretvorilo se faktički u neuspeh. Večno treće mesto on je morao da ustupi novajliji u trci Mihailu Prohorovu. Četvrto kandidovanje lidera Komunističke partije Genadija Zjuganova takođe teško da se može nazvati uspešnim. Njegov rejting posle prebrojavanja glasova već odavno ne premašuje 17%. Tako da liberalne demokrate i komunisti, po mišljenju eksperata, treba da se pozabave sopstvenom reorganizacijom, da izbace na arenu nove lidere i već za 6 godina da pokušaju da ostvare novu pokušaj. Treba takođe obratiti pažnju na samu predizbornu kampanju, koja je ove godine osetno zaostajala za kampanjom pobednika, smatra politikolog Leonid Poljakov:

Kampanja Vladimira Putina ovog puta je bila originalna. On je uspeo da predstavi svoj program ne odjednom, za razliku od drugih pretendenata na predsedničku dužnost, već ju je izdavao u obliku članaka u najčitajijim listovima jednom nedeljno. I svaki članak bio je posvećen jednom vrlo važnom konkretnom aspektu njegovog programa – nacionalnom pitanju, ekonomskoj politici, socijalnoj politici, političkom sistemu Rusije, međunarodnim odnosima. I dobijen je u celini realni razgovor kandidata sa biračima. Ljudi su mogli da pročitaju, razmisle, da odmere šta im se dopada, a šta ne. I takva forma obraćanja biračima sa poštovanjem dala je svoje rezultate. Nije uticalo čak ni to što je Vladimir Putin odustao od neposredne polemike sa svojim konkurentima i dao mogućnost svojim predstavnicima da polemišu.

Potpuna suprotnost bila je predizborna kampanja Vladimira Žirinovskog, smatra ekspert Instituta za nacionalnu strategiju Pavel Svjatenkov. U njoj nije bilo ni jednog pozitivnog momenta:

Bio je snimljen neuspešan spot gde Žirinovski tera magarca, bili su prilično neuspešni slogani poput: Žirinovski ili će biti gore! Tačnije, u celini kampanja Žirinovskog je vođena levom rukom. Oseća se da je on već umoran od politike i da deluje u njoj preko volje.

Glavno iznenađenje predsedničkih izbora bilo je treće mesto milijardera Mihaila Prohorova, novajlije u politici. Nije čudila samo njegova pobeda na biralištu u ambasadi Rusije u Londonu, gde je on sakupio 57,52% glasova. Dobronamerno su se odneli prema biznismenu i u Moskvi i Sankt-Peterburgu, gde je on sakupio 20 i 15% glasova, govori Leonid Poljakov.

Na ruku mu je odigralo to što je on novajlija i što je prošle godine bio žrtva vlasti pod znacima navoda, kada je stranka na čije čelo je stao bila na čudan način od njega oduzeta. I on je bio na dobitku, pri čemu prema oligarsima i uopšte milijarderima u Rusiji ne gaje nikakvo poverenje. Ali ova nova srdita gradska klasa računala je na Prohorova. Faktički on je bio jedini ko je mogao da izrazi njene interese, njenu tačku gledišta. I zato je Prohorov pokazao takav rezultat.

Moskva je jedini ruski region gde je pobedniku predsedničke trke Vladimiru Putinu dalo glasove manje od polovine stanovnika – oko 46%. A najviše su premijera podržavali na Kavkazu. U Čečeniji, Dagestanu, Ingušetiji za njega je glasalo preko 90% birača. Pri tome u Čečeniji Putina je podržalo 99,8%.