Nacionalna kultura, jezik i pismo

Iz knjige
„Zašto Srbija a ne Evropska unija“
Dr Vojislava Koštunice

Nacionalna kultura, jezik i pismo
Pomenuli smo da je naša nacionalna kultura nastala u krilu Crkve. Kako danas procenjujete stanje u srbskoj kulturi?  
Srbiju je zahvatila duboka politička, ekonomska i moralna kriza. Ta se kriza višestruko oseća i pogađa i samu kulturu. Pre svega, kultura je osiromašila jer su državna izdvajanja za kulturu mala da manja teško da mogu biti. S druge strane, sama kriza može da podstiče razvoj kulture, jer su mnoga važna ili najvažnija dela nastajala upravo u prelomnim vremenima velikih iskušenja i kriza. Nema nacionalne kulture bez velikih dela. Mnoga dela važna za našu kulturu nastala su u najtežim vremenima. Već smo pominjali 1012. godinu. Setimo se tim povodom samo Milana Rakića.
Pred zabrinjavajućom slikom globalističkog i neoliberalnog nasrtaja na nacionalnu kulturu ostaje da vidimo kakva će biti reakcija u našoj kulturi na propagandu da sve što je nacionalno treba izvrgnuti ruglu i počistiti gvozdenom metlom. Prema pisanim i nepisanim standardima, prema takozvanom novom sistemu vrednosti koje sadašnja vlast uglavnom oberučke prihvata, nacionalna kultura malih naroda je sama po sebi anahrona. Nasuprot njoj stoje zastupnici po pravilu isprazne, provokativno primitivne i agresivno anacionalne kulture. Iz svojevrsnog kulturnog otpora prema globalizmu mogu da nastanu važna dela za nacionalnu kulturu. Iz bezizlaza, iz beznadežnosti snagom duha stvaraju se nova umetnička dela. Treba verovati u snagu duha srbskog naroda i verovati da će naša nacionalna kultura pronaći pravi put za svoj opstanak, samopotvrđivanje i razvoj. Naravno, kultura može da se razvija u vremenima krize, ali ne može napredovati ako kriza i društveno propadanje potraje i ako država ne osmisli i ne podrži dugoročnu strategiju razvoja nacionalne kulture.
 
Nacionalna kultura je nerazdvojiva od jezika. Srbski jezik i ćirilično pismo prolaze takođe svojevrsnu golgotu i prate sudbinu propadanja srpske države? Dolazi mi pred oči jedna slika. Kad stranac dođe u Moskvu ne može a da ne primeti reklame velikih i svima poznatih svetskih firmi na ćirilici. Koka kola i Mekdonalds su na najvećim bilbordima ispisani ćirilicom. I to dokazuje njihovo međusobno poštovanje, domaćina prema gostu i gosta koji poštuje domaćina. Moramo se zapitati zašto nije tako i u našoj zemlji. Uzrok, naravno leži pre svega u raspolućenosti našeg identiteta i u nedostatku našeg samopoštovanja. Ako sami na tuđem pismu ispisujemo vlastita imena, zašto bi nas neko drugi poštovao i od toga odvraćao.
Jezik i ćirilica su nam bili na umu i zato smo se pobrinuli da u Ustav jasno unesemo da su u Srbiji u službenoj upotrebi srbski jezik i ćirilično pismo. To je temeljna i obavezujuća odluka. Sada od svih nas, od celog društva zavisi koliko ćemo raditi na sebi samima.
Mogu da razumem i da se s vremena na vreme u jednom narodu pojavljuje malodušnost i pomisao da treba odustati od svega onog što nas razlikuje od drugih naroda. Ali, ukidanjem onog po čemu se razlikujemo od drugih naroda mi zapravo prestajemo da postojimo, ukidamo sebe same.
Dok sam bio predsednik Vlade doneti su Zakon o  Srbskoj enciklopediji, i Zakon o Račniku SANU kako bi Srbija došla do tih važnih ličnih isprava.
 
Vojislav Koštunica