Krvave zabave

U Avganistanu je izbio novi skandal u koji su umešane snage SAD. Po svedočenju očevidaca, u noći između subote i nedelje grupa pijanih vojnika ubila je 16 osoba, među njima devetoro dece. Tela ubijenih Amerikanci su spalili.

Po mišljenju predsednika Akademije za geopolitičke probleme Leonida Ivašova, osnovu za slične incidente niz godina stvaralo je samo rukovodstvo SAD, koje je postalo talac vaspitanja svojih vojnika. Njih ubeđuju da vojnik nosi drugim narodima ljudska prava i slobodu, njemu će sve biti oprošteno, po avganistanskim ili iračkim zakonima neće mu suditi. Takvo raspoloženje doprinosi da se vojnicima u Avganistanu lomi svest, smatra Leonid Ivašov.

Vojnici vide da misiju SAD ne prihvata narod. Dešava se prvi lom: umesto da pozdrave američku demokratiju, protiv njih se bore. Kao drugo, Amerikanci kada nailaze na otpor, ispoljavaju surovost. Jer oni vrše međunarodnu misiju, a tu na njih pucaju. Kao treće, vojnici počinju da shvataju da rizikuju živote, a plaćaju im, očigledno, nedovoljno. Sve to navodi mozgove vojnika da „proključaju“.

U Avganistanu su još sveži odjeci skandala oko spaljivanja nekoliko primeraka Kurana u vazduhoplovnoj bazi Bagram kod Kabula u februaru. Rezultat: ubijeno je 29 demonstranata i 6 Amerikanaca. A u januaru Pentagon je morao da se opravdava zbog spota stavljenog na Internet, na kojom četvorica vojnika mokre na tela ubijenih talibana. Slično skrnavljenje je znak kolosalne moralne degradacije, smatra psiholog Sergej Ključnikov.

U ratu se kod ljudi ispoljavaju razni dubinski instinkti. Kod nekog visoki porivi i samopožrtvovanje, a kod nekog krajnja surovost, težnja da se ponizi protivnik.

Između ostalog, istoričari i psiholozi ukazuju da je akcentiranje svoje pobede putem ponižavanja protivnika bilo svojstveno prvobitnim ljudima. U drevna vremena, kako se smatra, bilo je uobičajeno da se ispušta pobedonosni poklič i da se pobednik busa u grudi, stavši nogom na protivnika.

Krivca sa „razlomljenom svešću“ verovatno neće strogo kazniti – inače bi se proredio broj dobrovoljaca spremnih da odu u Avganistan. Ali na kraju se može očekivati ne samo talas antiameričkih raspoloženja, već čak solidarni otpor, smatra Leonid Ivašov.

Mišljenje dopunjuje predsednik posmatračkog saveta Demografskog instituta Jurij Krupnov.

Dalja situacija će se zaoštravati, pošto deset godina okupacije nije prošlo uzalud. Postoji ne samo težnja da se osvete oni koji su pre 10 godina bili svrgnuti pomoću SAD, već i da se ljudi osvete za beskrajne sukobe, poginule rođake.

Amerikancima je očigledno već sve jedno ko će biti na vlasti u Kabulu posle njihovog odlaska 2014. godine. Red u zemlji za sve vreme okupacije i nije uspostavljen, proamerički režim takođe. Na situaciju u Avganistanu će uticati i drugi faktori: Rusija, Kina, Indija, Pakistan i u izvesnoj meri Iran. Sudbina pregovora o sklapanju američko-avganistanskog sporazuma o strateškom partnerstvu posle 2014. godine postaje još maglovitija, smatraju sagovornici Glasa Rusije.