EU: Prekrivač od raznobojnih krpica umesto solidarnosti

Projekat dodatnog oporezivanja berzanskih operacija u okviru evrozone koji Nemačka energično lobira faktički je zamrznut. Šef nemačkog ministarstva finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Schäuble) je dijapazon mišljenja kolega iz EU uporedio sa „prekrivačem od raznobojnih krpica“ (ein Flickenteppich). Pokušaji ujedinjavanja svih tačaka gledišta nikako ne uspevaju. Temu nastavlja pisac pregleda Sergej Guk.

Za britanskog premijera Dejvida Kamerona ponuđeni plan je „ludilo“. Na njega se može pristati samo ukoliko se taj porez uvede u celom svetu, što je u startu nemoguće. Ali u suprotnom berzanski igrači će napustiti londnsku finansijsku platformu, pa će zemlja izgubiti prihode koji čine deset odsto nacionalnog BDP-a.

Sa Velikom Britanijom se solidarušu Švedska i Češka. Irska odbija da podrži plan bez učešća Londona. Luksemburg zastupa stav „ili svih 27 učesnica ili nijedna“. Francuska ima svoj plan. Holandija i Austrija su sumnjičave. Da li je dakle još jedan pokušaj regulisanja delatnosti finansijskih tržišta osuđen na propast zbog nacionalnog egoizma? Mišljenje profesora Jakova Mirkina, direktora Instituta za finansijska tržišta i primenjenu ekonomiju.

„U pitanju nije toliko nacionalni egoizam koliko racionalnost uvođenja poreza na finansijske transakcije. Uopšte nije sigurno da će porez eliminisati finansijske rizike. Samo će biti uključen u neto vrednost usluga finansijskih institucija. Postaće sastavni deo bankarske kamate. Na kraju krajeva taj porez će snositi realna ekonomija i stanovništvo. Drugo: nije racionalno da se uvodi selektivno jer je svet globalizovan. Tokovi kapitala slobodno napuštaju jedne platforme i odlaze na druge. Tako da nije racionalno da jedna grupa zemalja uvede taj porez dok postoje ofšor zone sa minimalnim oporezivanjem i dok veliki finansijski centri teže ka smanjenju poreskog tereta. Trebalo bi tražiti druge instrumente kojima se može regulisati špekulativna aktivnost. Trebalo bi obratiti najozbiljniju pažnju na ono što se dešava na tržištu derivata, na regulisanje pojedinih vrsta špekulativnih ugovora.“ 

Prošle jeseni se za uvođenje poreza na berzanski promet u svih 27 zemalja EU zalagala Evropska komisija. U Briselu je izračunato da bi čak i mala kamata od 0,01% donela zajedničkom budžetu 57 milijardi evra na godišnjem nivou. Ali skeptičari i dalje traže od Evropske komisije da izradi temeljne proračune: kako bi se novi porez odrazio na ekonamski rast, zaposlenost i životni standard? Nemci planiraju da na neformalnom sastanku ministara finansija EU u Kopenhagenu krajem marta nastave da polako rade na odbrani svog stava.