Bitka za Maticu

  U Crnoj Gori se, tačnije u Podgorici, već mesecima unazad vodi prava bitka. Poprište bitke je na čuvenom Rimskom trgu koga su Podgoričani, inače majstori za nadevanje alternativnih naziva zgradama i trgovima, zbog fontana i brojne romske dece koja se za vreme leta kupaju u njima, nazvali - Romskim trgom. Mesto nije primereno za bitku. Nalazi se u centralnom delu novog dela grada, nekoliko stotina metara od velelepnog Sabornog Hrama Hristovog Vaskrsenja. Mesto za bitku nije primereno ni zbog toga što se oko njega nalaze brojna ministarstva i državne agencije, kao i ono što, po prirodi balkanskog shvatanja vlasti, ”pripada” vlastodršcima - ”firmirani” butici i skupoceni restorani.

Bitka je neobična i po učesnicima. Sa obe strane su državljani Crne Gore. Jedni su Crnogorci iz Crne Gore, a drugi Srbi iz Crne Gore. I ”oružje” je neobično. Crnogorci imaju vlast, sudske izvršitelje i policiju. Srbi imaju pravosnažnu presudu Vrhovnog suda u svoju korist, knjige, kompjutere, biblioteke, hor i kulturne programe. Bitka traje duže od NATO agresije na Srbiju i Crnu Goru.

Istini za volju, ovakva bitka i njeno trajanje nije bilo moguće dok se Crna Gora nije dubinski podelila na ideološkoj osnovi. Ni Srba u republikanskoj Crnoj Gori nije bilo toliko, izuzev onog prvog popisa za vreme Knjaza Nikole početkom HH veka, dok se u pojam i biće savremenog ”Montenegrinjaka” nije udenula srbomržnja kao temeljna odrednica.

Članovi ”Matice srpske” u Crnoj Gori već mesecima, zajedno sa narodnim poslanicima iz opozicije, književnicima, intelektualcima, prijateljima i ljudima dobre volje, brane svoje prostorije od pokušaja prinudnog iseljenja i otimačine. Na svojoj strani imaju pravosnažnu presudu Vrhovnog suda o svojini Auto-moto saveza Srbije na tom prostoru i uredan ugorovor o zakupu tih prostorija, kao i tvrdu veru i volju da odbrane svoje prostorije. Protiv sebe imaju one koji, pod pričom o ”vladavini prava”, na svaki mogući način pokušavaju da na silu i van suda ponište pravosnažnu presudu i izbace Maticu srpsku iz svojih prostorija, tj. da se surovo obračunaju sa istorijom, književnošću i kulturom.

S druge strane, ”Matica crnogorska” je kroz odredbe novog zakona od nevladine organizacije pretvorena u državnu ustanovu. Obezbeđene su joj prostorije i značajna sredstva iz državnog budžeta. Drugu nevladinu organizaciju tzv. Dukljansku ”akademiju” su ovih dana, nakon donošenja drugog zakona, ”bez miraza udali” za Crnogorsku akademiju nauka i umetnosti bez obzira što su oba naziva u ženskom rodu. Neki Srbi, koji se bave aforizmima, ovo nazivaju prvim pokušajem i probnim balonom za legalizaciju istopolnih brakova u Crnoj Gori.

Šta to radi Matica srbska što smeta nekima iz crnogorskog režima? Za nepune dve godine postojanja je organizovala više odeljenja iz oblasti društvenih i prirodnih nauka i umetnosti. Organizovano je preko 100 predavanja, koncerata, književnih večeri i promocija knjiga. Formirana je i biblioteka. Rad Matice srpske je javan, a ona je uredno registrovana. U njenom radu nema nikakve tajnosti. Ona okuplja ljude koji su rođeni u Crnoj Gori, koji vole svoju zemlju, ali koji se izjašnjavaju kao Srbi. U tome i jeste najveći problem, pa se poseže za progonom i iseljenjem. Predsednik Matice srpske u Crnoj Gori Vladimir Božović, mladi docent na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Podgorici i doktor matematičkih nauka na američkom univerzitetu, od pojedinih nosilaca najviših državnih funkcija je proglašen za ”subverzivnog srbskog ekstremistu”!?!

Pitam se: kada je Crna Gora vodila ovakve bitke u svojoj istoriji? Podseća li ova bitka na one koje su vođene na Krusima, Martinićima, Grahovcu i Mojkovcu? Kada je i kome je Srpstvo smetalo u Crnoj Gori? I, zar već svi nismo doživeli poraz u ovom i ovakvom boju na Rimskom trgu?