Najveća humanitarna katastrofa koja se odvija u Iraku obavijena je skoro potpunim ćutanjem

To se dešava zbog toga što SAD, odgovorne za njen nastanak, svaki put osujećuju pokušaje UN da razmotre dati problem.

Ali izgleda da im je ovog puta to pošlo za rukom. Govoreći na zasedanju SB UN, posvećenom zaštiti civilnih lica u oružanim kofliktima, predstavnik Rusije u toj organizaciji Vitalij Čurkin posebno je istakao da primer odsustva takve zaštite danas predstavlja Irak. Između ostalog, on je podsetio da ova zemlja već odavno zauzima prvo mesto po broju izbeglica i raseljenih lica. Ova situacija zabrinjava sama po sebi jer pokazuje krajnje nizak nivo zaštićenosti građana Iraka. Postoji i dodatni povod za uzbunu – tako masovno preseljenje ljudi stvara velike probleme za zemlje koje prihvataju izbeglice. Reč je uglavnom o Siriji i Jordanu, koje su primorane da troše velika sredstva na prijem izbeglica.

Ipak, po svemu sudeći, priznanje postojanje tog problema nije od koristi Vašingtonu sa ideološke strane, pa ni sa finansijske. Ako ona počne da se razmatra ozbiljno, onda će neizbežno biti postavljeno pitanje ko je upravo dužan da u prvom redu snosi odgovornost za pojavu najvećeg talasa izbeglica u regionu posle 1948. godine. U tom slučaju inicijatori napada na Irak više neće moći da sprave da ih se problem nikako ne tiče. A sada ne žele da troše na to novac – tako dva miliona Iračana mogu samo da računaju na velikodušnost država koje su ih primile i koje ne spadaju među bogate. Što se tiče preko dva miliona raseljenih lica unutar samog Iraka, oni nemaju na šta da računaju. Aktualna vlada zemlje ima i tako mnogo problema, a SAD i datom slučaju se prave da ih se sve to ne tiče.

Sličnu poziciju SAD zauzimaju i prema drugom akutnom problemu – delatnosti privatnih struktura obezbeđenja iz zapadnih zemalja, koje se ponašaju kao da imaju dozvolu za ubistvo bilo koga ko im se ne dopadne. Međutim, kako je podsetio u zdanju UN Vitalij Čurkin, za sva dejstva privatnog obezbeđenja struktura u Iraku odgovornost snosi država koja ih iznajmljuje, tačnije SAD. Urpavo američka vlada je dužna da odgovara, između ostalog u finansijskom planu za sva nepravomerna dejstva ljudi koje su iznajmili.

Jasno je da Bela kuća ne teži previše da prizna svoju odgovornost za sve što se čini u Iraku. Ipak pre ili kasnije sve to će morati da se učini. Ako su SAD dale sebi pravo da vode poslove te zemlje, onda treba da prihvate i obaveze koje iz toga proizlaze. I to treba napominjati Beloj kući što češće.