Neće morati da se gladuje

Rusija može da postane jedan od vodećih isporučilaca hrane na svetskom tržištu, za to ona ima sve uslove. Prema prognozi UN, uvećanje brojnosti stanovništva Zemlje sa 7 do 9 milijardi ljudi do 2050. godine zahtevaće značajno uvećanje proizvodnje hrane.

U principu Rusija može da postane jedan od ključnih faktora na svetskom tržištu namirnica mnogo ranije od 2050. godine. Radi toga postoji i resursna baza, i zemlja, i voda. Sve to čini ogroman agrarni potencijal zemlje. Pitanje je samo u tome kako ga pravilno iskoristiti, govori predsednik Ruskog saveza industrijalaca i preduzimača za agroindustrijski kompleks Ivan Obolencev.

Možemo da hranimo i sebe i čitavu Evropu, i Afriku, čak ako takva potreba bude, Ameriku. Spremni smo da isporučujemo sve vrste hrane, možda izuzev egzotičnog voća. Sve ostalo imamo i količinu namrinica možemo da udvostručimo, utrostručimo i da pomnožimo sa 10. Radi toga jednostavno treba promeniti prilaze grani.

U prvom redu, govore agrarci, treba uspostaviti logističke lance od proizvođača ka potrošaču. Ponekada na njihovom putu sa njive u pogon za preradu gubi se polovina uzgojene produkcije.

Paralelno sa uspostavljanjem reda u unutrašnjem prevozu, nephodno je izaći na svetsko tržište, dok je Moskva previše slabo zastupljena na međunarodnim tržištima namirnica. Slika treba da se promeni stupanjem u STO, smatra generalni direktor Agrosistema Aleksej Djumulen.

Za poslednjih 50 godina mi smo bili odrezani od procesa ishrane sveta. Iz raznih, pre svega političkih razloga. Zato nas prosto nema u međunarodnoj prehrambenoj zajednici. U nju treba dospeti, svakako!

Rad u tom pravcu teče punom parom. U Moskvi na bazi Moskovskog državnog univerziteta formiran je Evroazijski cenatar za prehrambenu bezbednost. Kako je istakao njegov direktor Sergej Kiseljov, Centar treba da postane vodeća svetska istraživačka, ekspertska i obrazovna baza koja igra važnu ulogu u rešavanju problema prehrambene bezbednosti i na regionalnom i na globalnom nivou.