Bombama na Jugoslaviju

 NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (kodno ime Operacija Saveznička sila (engl. Operation Allied Force) ili u SAD Operacija Plemeniti nakovanj (engl. Operation Noble Anvil), u Srbiji poznato kao Milosrdni anđeo ili NATO agresija, bila je završna faza Rata na Kosovu i Metohiji, koje je trajalo je od 24. marta do 10. juna 1999. godine.

Neposredan povod za akciju bila su dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše sporazum iz Rambujea.

NATO je 24. marta 1999. godine u 20:45 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ da bi se kasnije udari proširili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Procene štete koju je imala SRJ kreću se od 30 do 100 milijardi dolara.

Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a srpske procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih. Tokom rata sa Kosova je izbeglo nekoliko stotina hiljada Albanaca. Napadi su suspendovani 10. juna, nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije. Istog dana u Savetu bezbednosti je usvojena Rezolucija 1244. po kojoj SR Jugoslavija (Srbija) zadržava suverenitet nad Kosovom i Metohijom, ali ono postaje međunarodni protektorat pod upravom Unmika i Kfora. Sa vojskom i policijom u Srbiju je izbeglo više od 200.000 kosmetskih Srba i drugih nealbanaca.
Kosovski Albanci su 17. februara 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost Kosova od Srbije, što Srbija ne priznaje.
Tokom agresije oborena su dva NATO aviona (F-117 i F-16), 9 bespilotnih letelica, 45 krstarećih raketa i 4 velika projektila.

Materijalna šteta u NATO bombardovanju SRJ

Materijalna šteta u NATO bombardovanju SRJ je ogromna. Nastala je u toku 78 dana intezivnih vazduhoplovnih udara, pri čemu je poginulo oko 2.500 ljudi, od čega 557 civila, dok je oko 12.500 ranjeno. O iznosu te materijalne štete ponuđeni su različiti podaci. Tadašnja aktuelna vlast je procenila da je reč o oko 100 milijardi dolara, dok je G17, tadašnja grupa od sedamnaest nezavisnih ekonomista (kasnije deo političke opozicije aktuelnoj vlasti), procenila je na 29,6 milijardi dolara. NATO bombardovanje SRJ, trajala je bez prekida 11 nedelja, oštećena je ili uništena infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, poljoprivreda, a značajno je narušena životna sredina SRJ.

Uništena materijalna dobra je i moguće valorizovati u neke vrednosne pokazatelje, ali učinjenu štetu na životnoj sredini je praktično nemoguće. Ostaju trajne posledice na zdravlje budućih generacija ljudi, na njihov kvalitet življenja i rizik za lokalno stanovništvo i iz šireg okruženja, da nastavljaju da budu žrtve agresije.

Pogođeni civilni ciljevi, za koje je NATO priznao

NATO je više puta demantovao da je namerno napadao i civilne objekte. Insistirao je na tome da su preduzete sve moguće mere predostrožnosti da se izbegnu civilne žrtve i šteta stanovništvu. Predstavnici vlasti SRJ, prezentirali su slučajeve borbenih dejstava na civilne objekte i poginule pri tome, od kojih su određen broj NATO zvaničnici priznali kao greške, nazvavši to kao neminovna „koleteralna šteta“. NATO je priznao za navedene slučajeve, od početka vazdušnih napada 24. marta 1999. godine, pa do prekida bombardovanja:

5. april - NATO je izručio 550 kilograma bombi u stambenoj oblasti u Aleksincu. Navodno da su bili legitimni vojni ciljevi jugoslovenske kasarne u južnoj Srbiji. Pored velokog broja civilnih žrtava srušeno je i oštećeno više stanbenih i drugih civilnih objekata.

9. april - NATO je pogodio civilne zgrade u blizini telefonske centrale u glavnom gradu Kosova i Metohije, Prištini. NATO je obrazložio slučaj, da je moguće da je bilo civilnih žrtava, što nije bilo moguće izbeći.

12. april - Pilot NATO-a je lansirao dva projektila na voz, u prelasku mosta u Grdeličkoj Klisuri, u južnoj Srbiji. Tom prilikom poginulo je 55 civila i uništen je voz. NATO je insistirao da je most legitimni vojni cilj, kao ključna saobraćajna veza za snabdevanje jugoslovenskih snaga na Kosovu i Metohiji. „Pilot je pri uništavanju mosta prekasno primetio voz“. To je bilo obrazloženje zvaničnog predstavnika iz NATO-a.

14. april - NATO je bombardovao izbegličke kolone kod Đakovice, u regionu jugo-istočnog Kosova i Metohije, usmrtivši 75 civila i uništivši im prevozna sredstva. NATO je, ne priznajući civilne žrtve, objavio da su gađana vojna vozila, ali je priznao dva napada na te konvoje.

28. april - NATO, napadajući kasarnu u Surdulici (250 km južno od Beograda), bombarduje stambeni deo grada, usmrtivši najmanje 20 civilnih lica i napravivši veliku materijalnu štetu.

1. maj - NATO je bombardovao most u mestu Luzane kod Prištine, usmrtivši 47 ljudi u autobusu u prevozu na putu. NATO je to priznao tek sutradan pošto mu je navodno bio legalni vojni cilj most, bez namere izazivanja civilnih žrtava.

7. maj - NATO je napao iz vazduha i pogodio centar Niša, u jugoistočnoj Srbiji, usmrtivši najmanje 15 i povredivši 70 civilnih lica, koji su kupovali namirnice za život. NATO je to objasnio da je razlog tehničke greške na kasetnoj bombi.

8. maj - NATO je sa tri projektila napao kinesku ambasadu u Beogradu, usmrtivši četvoro novinara, sedmoro ranjeno, a zgrada je trajno onesposobljena. Sjedinjene Američke Države i NATO, tvrdili su da je greškom zamenjena ambasada sa zgradom Savezne direkcije za promet naoružanja i vojne opreme, koja je bila vojni cilj.

13. maj - NATO je bombardovao selo Koriš, usmrtivši 87 civila. Saveznici su tvrdili da su se civili koristili kao živi „štit“ i da je Koriš bio legitiman vojni cilj.

20. maj - Beogradska bolnica „Dragiše Mišovića“ je pogođena projektilom oko 1 čas posle ponoći, ubivši troje pacijenata. NATO je objasnio da je bio nesrećan slučaj sa raketom, koja je usled kvara skrenula sa linije vođenja. Napad je navodno bio na vojnu kasarnu.

21. maj - NATO je bombardovao zatvor u Istoku, u severo-zapadnom Kosovu i Metohiji. NATO zvaničnici su tvrdili da se zatvor koristi kao mesto okupljanja i boravka srbskih snaga u pokrajini. Predstavnici vlasti SRJ tvrde da je najmanje 100 zatvorenika i zatvorskih službenika poginulo.

22. maj - NATO je priznao da je greškom bombardovao položaje OVK na Košarama, u blizini granice sa Albanijom. Izvori bliski OVK tvrde da je sedam njihovih pripadnika tom prilikom ubijeno i 15 ranjeno.

30. maj - NATO je u sred dana napao drumski most u Varvarinu, u centralnoj Srbiji. Tada je poginulo 11 civilnih osoba pri prelasku mosta u svojim automobilima. NATO nije potvrdio da li su primetili vozila na mostu i tvrdi da je most bio legitiman vojni cilj.

31. maj - Projektil je pogodio sanatorijum u Surdulici, na jugu Srbije, usmrtivši najmanje 20 ljudi. NATO je tvrdio da je uspešno napao kasarnu u gradu, ali odbija da potvrdi ili da negira kategorički, pogađanje bolnice.

31. maj - NATO je u Novom Pazaru sa napadom iz vazduha srušio četiri sprata stambene zgrade, kada je poginulo 23 civilna lica. NATO je potvrdio napad na vojni kompleks, a da je greškom jedna od bombi udarila u stanbeni deo grada.

1. jun - NATO je bombardovao stambenu četvrt u Novom Pazaru.

Ekološka šteta

U 77 dana agresije NATO-a obuhvaćeno je sa oko 35.000 raznih misija (zadataka), sa koncetracijom vazduhoplovnih snaga sa oko 1.000 aviona i 206 helikoptera, stacioniranih po aerodromima okolnih zemalja i na mnogobrojnoj floti brodova. Lansirano je oko 1.000 krstarećih raketa, bačemo je na relativno malu teritoriju ukupno 79.000 tona eksploziva. Ovo uključuje i 35.450 kasetnih bombi, termo vizuelnih i grafitnih koje su zabranjene po međunarodnim konvencijama. Bombe i municija sa osiromašenim uranijumom u pale po celom prostoru prirodne sredine, zatrovale su poljoprivredna polja, šume i kopnene i vodene puteve, šireći radijaciju i izazivaći smrtonosna oboljenja širom zemlje. Neeksplodirane kasetne bombe razbacane su svuda pa nesrećni mogu uvek da stradaju od njih i posle više godina.

U uslovima potpune vazduhoplovne prevlasti u vazdušnom prostoru, avioni A-10 Tanderbolt II su intenzivno dejstvovali vazduh-zemlja, sa čuvenim topom GAU-8 Avendžer, sa granatama kalibra 30 mm sa osiromašenim uranijumom, po celom prostoru Kosova i Metohije i južnom delu centralne Srbije.

Ne postoji međunarodno priznata metodologija proračuna i procene ekološke štete u uslovima rata, posebne ovakvog gde su korišćena zabranjena oružja po međunarodnim konvencijama. Zavod za zaštitu životne sredine Ministarstva za nauku dao je procenu da ekološka šteta iznosi 3,6 milijardi a grupa G17 10 milijardi dolara. U tim procenama su sve direktne i indirektne ekološke štete.

Na naučnom skupu održanom 24. maja 2007. godine, između ostalih iznet je i referat pod nazivom „Upotreba zabranjenog oružja u agresiji NATO snaga na SR Jugoslaviju“. U uvodnom delu toga referata Slobodan Petković je istakao:

"U ime istine, sa NATO bombardovanjem SR Jugoslavije, ciljno i planski učinjena je ekološka katastrofa, po karakteru, obimu i obliku nezabeležena u istoriji ljudske civilizacije. Bili smo izloženi u nekim elementima i ekološkom genocidu — uništavanju životne sredine i ugrožavanju života i zdravlja ljudi u širim razmerama i sa dugoročnim posledicama. Na ovim prostorima, po nekim svojim karakteristikama, vođen je hemijski i radiološki rat."

Jedinice službe „Atomsko biološko hemiskog obezbeđenja“ (ABHO) VJ, vršile su radiološko hemijsko izviđanje objekata i rejona dejstva NATO avijacije, kontrolu prisutnosti radiološke kontaminacije i prikupljanje ostataka municije sa osiromašenim uranijumom (OU). Još u toku NATO dejstava uspeli su da evidentiraju 99 udara municije sa OU na 90 lokacija, na prostoru SRJ. Na prostoru pokrajine Kosova i Metohije 85, uže Srbije 4 i Crne Gore 1. Prvi primerci takve municije otkriveni su 18. aprila 1999. godine, u rejonu Bujanovca, a 15. maja u rejonu Arza na poluostrvu Luštica u Crnoj Gori.

Pronađeni uzorci su dati na ekspertizu Institutu za nulearne nauke u Vinči. U svojim izveštajima, Institut od 23. aprila i 21. maja, pored ostalog je naveo:

„Izmerena vrednost gama doze je na kontaktu 0,1 mGy/h. Na osnovu podataka iz američke literature o toj municiji beta/gama doze na kontaktu penetratora od OU je 2,5 mGy/h. može se zaključiti da neposredni kontakt sa samo jednim projektilom (granatom) u relativno dužem vremenskom periodu proizvodi doze koje su na granici dozvoljenog za stanovništvo, odnosno u kontaktu sa kožom izazvalo bi promene na njoj.“

Treba imati u vidu da uranijum U-238, koji se koristi u municiji, ima specifičnu aktivnost za tri reda veličina veću od dozvoljene granice od 10 kBq/kg. Kada se uzmu u obzir ukupne količine te municije rasute na relativno malom prostoru, proizilazi da su aktivnosti nekoliko stotina hiljada puta veće od prosečnog prirodnog sadržaja uranijum U-238. To dovodi do kontaminacije životne sredine, sa dugoročnim posledicama po život lokalnog stanovništva i sav ostali živi svet.

Potvđena je najveća koncetracija ostataka municije sa OU u rejonima dejstva američkog aviona A-10 Tanderbolt II, što je i logično. Njegova glavna karakteristika je snažan top GAU-8 Avendžer, kalibra 30 mm, najčešće koristi granate sa OU. Pronađeni uzorci granata sa OU upravo su od topa sa kojim je opremljen avion A-10. Uostalom to je i priznao Generalštab NATO alijanse u pismu Predsedniku UN Gospodinu Kofi Ananu. U dokumentu je istaknuto da su ispalili oko 31.000 granata sa OU, na prostoru SRJ.