„Partnerstvo“ koje nije za sve

Trodnevna sednica Foruma „EU-Istočno partnerstvo“, koja se 22. marta otvara u Tbilisiju, pozvana je da dâ novi impuls ovom programu. Međutim, sadašnje stanje stvari u samoj EU lišava ovu organizaciju mogućnosti da sprovodi aktivnu politiku u pravcu Istoka. I to primorava države u regionu da stvaraju nove spoljno političke formate – smatra naš dopisnik Pjotr Iskenderov.

Program „Istočno partnerstvo“ koji je prezentiran 2008. godine od samog početka je nailazio na ozbiljne probleme s tačke gledišta ispunjavanja konkretnim sadržajem. Njegov zvanični cilj se sastoji u pospešivanju zbližavanja Evropske unije sa šest bivših sovjetskih republika: Azerbejdžanom, Jermenijom, Belorusijom, Gruzijom, Moldavijom i Ukrajinom. Pritom se sve poluge upravljanja nalaze u rukama Evropske komisije.

Od prvih meseci svog funkcionisanja program je izazvao ozbiljne nesuglasice u redovima same EU, i između ostalog, među državama Centralne i Jugoistočne Evrope. Tako Bugarska i Rumunija ne kriju bojazan da realizacija projekata u okviru „Istočnog partnerstva“ može naneti štetu drugim regionalnim inicijativama – uključujući i one po liniji Organizacije za Crnomorsku ekonomsku saradnju, čiji članovi su i Sofija, i Bukurešt, i Moskva. Što se tiče priznatih „lokomotiva“ evrointegracija koje predstavljaju Nemačka i Francuska, one ne žele da zemlje-učesnice „Istočnog partnerstva“ program tumače preširoko, videći u njemu izvesne garancije od strane Evorpske unije u pogledu njihovog budućeg članstva u EU.

Kriza, koja je izbila na prostorima EU zajedno s pogoršavanjem odnosa između Brisela i Minska nanela je programu „Istočnog partnerstva“ još jači udarac. I njegova glavna žrtva je Ukrajina, koja je u toku poslednjih meseci stalno pokušavala da dobije od Evropske unije bilo kakve konkretne obaveze u vezi s formiranjem slobodne trgovinske zone, ukidanjem viznog režima za Ukrajince i perspektivama punopravne integracije Kijeva u EU. Međutim, oštepolitička situacija u Evropi zasad ne ide u prilog istočnim partnerima – istakao je u razgovoru s „Glasom Rusije“ šef sektora za političke integracije Instituta za Evropu RAN Nikolaj Kavešnikov:

Poslednjih godina u evropskoj politici je očigledna dugoročna tendencija „skretanja udesno“ većih razmera. Radi se o jačanju uticaja nacionalističkih i reći ćemo, okolonacionalističkih partija. To je pre svega izazvano značajnim brojem imigranata iz neevropskih zemalja koji žive u Evropi. U Evropskoj uniji se sve jače čuju glasovi u korist „zatvaranja granica“ ove organizacije. I žrtve ovakve tendencije takođe postaju zemlje koje računaju na ulazak u EU – uključujući i balkanske zemlje i države na postsovjetskim prostorima.

Nije čudo što se upravo uoči sadašnjeg tbiliskog foruma vektor politike Ukrajine kao ključne države u programu „Istočnog parnerstva“ osetno pomerio od EU ka Rusiji. Što se tiče Belorusije, njena saradnja s Evropskom unijom je praktično zamrznuta na inicijativu samog Brisela. Tako da će Evropska unija teško u skorije vreme uspeti da poveća privlačnost „Istočnog partnerstva“. A to će sa svoje strane, stvoriti dodatne pretpostavke za razvoj integracionih procesa na postsovjetskom prostoru uz aktivno učestvovanje Rusije.