Naučnici će izbaviti Altaj od prašnjavih bura

Naučnici  Rusije i Nemačke nameravaju da  izbave Altaj od sušenja zemljišta i prašnjavih bura. Na Altajskom državnom univerzitetu se realizuje međunarodni projekat Kulunda. U toku 5 godina uz učešće farmerskih gazdinstava na obrađenim površinama Kulundinske stepe će primenjivati principijelno nove tehnologije obrađivanja zemljišta.

Kulundinska stepa, koja se nalazi na granici sa Kazahstanom, tipični je stepski altajski region, koji je preživeo totalnu promenu prirodnog pejzaža. Nekada su tu nomadi čuvali stoku, ali je početkom 20. veka usled reformi Petra Stolipina došlo do masovnog preseljavanja u taj region seljaka iz Centralne Rusije. Počelo je agrarno osvajanje stepe, koje je bilo vođeno u ogromnim razmerima 1950-ih godina. Tada je bilo uzorano oko 3 miliona hektara ledine, što je rezultiralo katastrofalnim posledicama, - kaže tehnički koordinator projekta Kulunda, geoekolog Andrej Bondarovič.

Stepa je jedinstveni ekosistem, koji se tradicionalno nikad nije obrađivao. Svi narodi, koji su živeli na tim teritorijama, koristili su ih kao pašnjak, dok nije počelo tehnogensko osvajanje ledine. Preorane ogromne površine su izazvale pojavu prašnjavih bura, kada se  plodni sloj zemljišta – humus počeo prenositi na ogromna rastojanja.

Takva opasnost ugrožava i Nemačku. U njenom istočnom delu, mada to čudno  izgleda, klimatski uslovii su slični Kulundi. To je najsušnije mesto u toj zemlji. Za jedno 50 godina tamo bi mogla da nastane situacija slična situaciji u sušnim altajskim stepama. Zato nemački naučnici žele da shvate kak bi mogli da  spreče pretvaranje stepe u pustinju.

Ideja tog projekta je nastala iz nekoliko razloga. Prvo, da humus bio sačuvan  pri obradi zemljišta. Druga ideja je povezana s klimom. Prašnjave bure vode dospevanju u atmosferu ugljenika, koji stvara efekat stakljenika, a to  rezultira globalnim otopljavanjem. Zato je osnovna ideja korišćenje novih tehnologija da bi humusni sloj i ugljenik  bili  konzervirani u zemljištu.

Nove agrotehnologije oranja, kada se njegova dubina bitno smanjuje na račun korišćenja takozvane adaptivne poljoprivpredne tehnike, biće aprobirane na modelnim parcelama farmerskih gazdinstava Kulundinskog regiona. Za pet godina realizacije tog projekta njegovi učesnici računaju na obnavljanje zemljišta i rešenje problema prašnjavih bura. Oni takođe nameravaju da postave pitanje o celjishodnosti agrarnog korišćenja stepe.

Projekat Kulunda se realizuje u okviru sporazuma između vlade Rusije i Nemačke o naučno-tehničkoj saradnji  naučnika dve zemlje. S nemačke strane ga kurira Univerzitet Martin Luter iz grada Hale, s ruske strane Altajski državni univerzitet.