Kosovojvodina. Nova stranica u istoriji raspada Jugoslavije?

Vojvodina je načinila novi korak ka samostalnosti. Ovog vikenda potpisnici Četvrte vojvodinske konvencije pozvali su na izmene ustava zemlje, čiji rezultat treba da postane formiranje Savezne Republike Srbije, koja bi se sastojala iz dve republike – Vojvodine i Srbije. U akciji su učestvovale lokalne političke snage, partije mađarske, crnogorske i rumunske nacionalne manjine, kao i mnogobrojne nevladine organizacije, na primer Helsinški komitet. Nisu svi „autonomaši“ podržali ideju republike Vojvodine, mada se većina složila da dalje odlaganje vojvođasnkog pitanja može da dovede do zaoštravanja odnosa i „internacionalizacije“ ovog problema.

Čime se za Srbiju završila „internacionalizacija“ pitanja Kosova, mi, čini se, odlično znamo.

Ali da se vratimo Vojvodini. Pošto je 2009. godine Autonomna pokrajina dobila svoj „statut“, mnogi eksperti su istakli da on već sadrži nagoveštaje na budući ustav – previše široka ovlašćenja data su administrativnom centru Vojvodine Novom Sadu. Čak u formalnostima. Zastava pokrajine sa tri zvezdice na plavoj pozadini sumnjivo podseća na dve balkanske državne formacije, formirane uz međunarodno posredništvo: po principu „loš mir bolji je od dobrog rata“ (BiH) i uz kršenje međunarodnog prava (Kosovo).

Između ostalog, ne radi se o zastavi. Ako je verovati listovima, u nekim gradovima multinacionalne Vojvodine učenici, isti ti Srbi i Mađari, više ne razumeju jedni druge i primorani su da prelaze na engleski. Kako ističe srbsko internet-izdanje Nema šale.rs, lokalni činovnici koji odgovaraju za obrazovanje i kluturu ne podstiču mađarsku manjinu da uči srbski, koji, da napomenemo, više ili manje govori 95% zemlje. Umesto toga predlaže se da se kao obavezni predmet uvede mađarski, između ostalog i za Srbe. Paralelno sa tim, ljudi se huškaju protiv SPC. Nije sve glatko ni u ekonomiji. Pojedini vojvođanski političari tvrde da se Srbija bavi ekonomskim izrabljivanjem Vojvodine. Nekada u doba Jugoslavije čuli smo nešto slično od razvijenije Slovenije i Hrvatske – na račun zaostale autonomne pokrajine Kosovo.

Pri tome ne smemo reći da Vojvodina nema političke i ekonomske slobode – setimo se makar kredita koje Novi Sad može da uzima bez usaglašavanja sa Beogradom. Pravde radi, niz primedaba deluje zasnovano, na primer, nezadovoljstvo vojvođanskih farmera novim sistemom izdajanja državnih subvencija.

Ipak, većina stanovnika Vojvodine ne deli „slobodoljubiva“ raspoloženja svoje političke elite. Znači, pokret Autnomne pokrajine ka nezavisnosti nije unutrašnji, već spoljni proces. Mišljenje urednika internet-izdanja Nema šale.rs Vladimira Gvoića:

Suština je, da je na delu puzajući proces cepanja Srbije po obrascu takozvanih „obojenih revolucija“, razvijenih u laboratorijama Vašingtona- Pentagona. Gotovo po pravilu, menjanje državnih granica jedne države ide kroz proces uslovljavanja i menjanja svesti masa. To mogu da pojasnim: kao što je otimanje libijske nafte započeto kreiranjem slike takozvanog „borca za demokratiju“, tako i proces feudalizacije Vojvodine od strane političkih agentura i multinacionalnih kompanija ide kroz stvaranje vojvođanskog identiteta, vojvođanske nacije, pa i stvaranje vojvođanskog jezika i crkve- koji nemaju nikakvo istorisjko utemeljenje i podlogu. Takođe, na delu je takozvani „crnogorski“ scenario, u koji srbski političari nisu verovali i kome nisu pridavali mnogo pažnje. Istorija se nažalost ponavlja pred našim očima, jer opozicione stranke praktično nisu ni komentarisale ovu vojvođansku konferenciju, ostavljajući Nenadu Čanku i njegovim političkim istomišljenicima ogromni medijski prostor i mogućnost za manipulaciju, iako realnu podršku u narodu, ova mala grupa autonomaša nema. Opasnost je zapravo taj veliki medijski prostor i značaj koji se njemu pridaje ovakvim protivustavnim idejama.

I osrednje pametan zna da pravi razlog otcepljenja Vojvodine  nije prosperitet takozvanih Vojvođana. Gotovo je komično, kako vojvođanski političari u Beogradu donose zakone protiv ekonokskih interesa, ne samo žitelja Vojvodine, već i protiv žitelja ostatka Srbije. Oni zatim jure nazad u Novi Sad, optužujući taj isti Beograd za pljačku i nudeći decentralizaciju, autonomiju a zatim i nezavisnost kao krajnje rešenje.

Zanimljiva podudarnost. Nedvano se na srbskoj televiziji pojavila reklama za sredstvo za zaštitu mašina za pranje veša napravljena u inostranstvu. U jednom od kadrova prikazana je karta Srbije, istina iz nekog razloga bez Kosova i Vojvodine. Između ostalog, slogan ove reklame je „Nek mašina služi dugo“. Odigledno, dok se Srbija ne vrati u granice s početka 20. veka.

A ako ćemo ozbiljno, postaje očigledno da sr proces raspada Jugoslavije nije završio na nelegitimnoj nezavisnosti Kosova.