Šta je potrebno da se postane građanin Evrope?

„Prevesti tekst himne EU – Odu radosti Betovena – na esperanto, da bi mogli da pevaju svi poslanici Evroparlamenta“; „Skratiti vreme transporta stoke na putu u mesne kombinate, čime bi se smanjilo njihovo stradanje“. Ovi i drugi predlozi stižu aprilskih dana u Evrokomisiju posle stupanja na snagu „Evropske građanske inicijative“.

Nabrojani predlozi, naravno, samo uz veliko preterivanje mogu da se svrstaju u aktuelna pitanja jedinstvene Evrope, koja prolazi kroz teška vremena i u ekonomskom i u političkom planu. Ali u ovom slučaju važna je sama činjenica njihove pojave. Pozivi za demokratizaciju EU poslednjih godina se čuju sve češće.

Upravo to ima u vidu „Evropska građanska inicijativa koja se aktivirala u aprilu. Evropska građanska inicijativa je instrument „direktne demokratije“ koji dozvoljava stanovnicima EU da unose u Evrokomisiju svoje zakone. Sada je, reklo bi se, problem demokratizacije glavnog kluba država u kontinentu rešen.

Ali povoda za sumnju ima napretek. Evo samo nekih zahteva za potencijalne inicijatore zakona. Pre svega treba da se nađu istomišljenici u najmanje 7 država EU. Ako predlog bude registrovan – a ne sme se ticati kardinalnih pitanja funkcionisanja EU – u toku godine u svakoj od sedam država mora biti sakuljeno najmanje milion potpisa. I takođe sa tačnim podacima potpisnika, koji će se još i proveravati. Evroparlament ima 2 godine za razmišljanje. I to je samo deo birokratskih prepona. A glavno je da inicijativa građana u pravom smislu ni na šta ne obavezuje EU.

To može zvučati lepo, ali ja ne mislim da će imati značajan efekat, - govori ekspert. – Obično kada se takvi mehanizmi utvrđuju u posebnoj državi, predstavljaju ih kao najveću manifestaciju demokratije. Ali ustvari najveća manifestacija je standardni sistem koji iz dana u dan obezbeđuje vezu između države, njenih institucija i građana. U slučaju sa EU osnovno pitanje je kako će se razvijati upravo taj standardni sistem, a ne takvi sporedni mehanizmi kao građanska inicijativa.

Ali šta ipak može da se napravi da stanovnici opšteevropskog doma ne budu samo vlasnici različitih soba u njemu, već pravi građani? Sergej Utkin smatra da se mora formirati jedinstveni „evropski demos“. A to mogu postati tek naredne generacije.