KATARINA TRNJAKOVIĆ - MENJAMO SRBIJU NA BOLJE

. Koliko je Srbija danas drugačija?
Meni nije lako porediti Srbiju nekad i sad, jer ja ne pamtim bitno drugačiju Srbiju. Kao “ratno” dete, “hiperinflacijsko” “vizno”, mogu da kažem da je iz moje perspektive danas svakako drugačije i bolje, ali samo zato što ja za mnogo bolje ni ne znam. Međutim, slušajući i učeći od svojih najbližih, od partijskih kolega, učeći kroz aktivizam koji me je povezao ne samo s ljudima širom naše zemlje, već i iz bivših jugoslovenskih republika, velika i teška knjiga zvana PREDRASUDE i FOBIJE počela je da se otvara. Ima, naravno, oblasti, tema i prava koja nikad pre nisu postojala, zašto što nisu prosto ni bila formulisana. Postoje i stvari koje su nekada bile mnogo bolje, pa su se otele, podržavile, centralizovale. Srbija je ranije, zatvarajući sebe, posledično zatvarala i mnoge ljude, a kasnije i čitavo društvo, u takav mentalni geto, u kojem su pojedinac, njegove potrebe i prava bili nebitni. Ceo taj proces izolacije i samoizolacije začinjavan je redovnim dozama samoljublja, u kome su karakteristike dobar-loš merene isključivo kantarom patriotizma. Naravno da smo bili pretvoreni u društvo predrasuda i fobija. I ono što je tim dahom zatrovano za samo nekoliko ranijih godina, i danas se teško ispravlja, naročito u malim sredinama kao što je naša.


2. Koliko Ti doprinosiš promenama u Srbiji?
Ja verujem u to da svaki pojedinac čak i najmanjim društvenim aktivizmom može doprineti, u velikoj meri, promenama u Srbiji. Bavljenje omladinskom politikom, pitanjima manjina i pre svega LGBT pitanjima, su stvari koje iskreno volim da radim i kojima bih nastavila da se bavim po povratku iz SAD-a. Smatram da ako sam bar jednu osobu navela da razmisli i da se zapita da li stvarno može i sme da se zažmuri na ovoliku količinu homofobije i fašizma u Vojvodini i Srbiji, onda sam učinila mnogo.

3. Šta je potrebno da se mladi pokrenu?
Sve je stvar lične percepcije i motivacije. Prijatelj čiju pamet veoma poštujem jednom prilikom mi je rekao da je politika alat koji treba da iskoristimo najbolje što možemo kako bi neki problem rešili, a ako nemamo ni jedan problem, što je gotovo neverovatno, onda nam politika i ne treba. Vrlo je uočljivo sa kakvim problemima se mladi danas susreću. Ako ti isti problemi ne mogu da pokrenu mlade i da ih navedu da učine nešto, pre svega za sebe, onda ne znam šta može. Kod nas su prilike takve da u postkonfliktnom, posleratnom periodu, osakaćenom dodatno i teškom ekonomskom krizom i tranzicijom, mladi su neretko prinuđeni da se bave svim drugim stvarima, osim samima sobom. Obrazovni sistem još uvek je u fazi (loše) reforme, nauka je sektor u koji se najmanje investira, imamo hiperproizvodnju studenata u odnosu na radna mesta, ali i u odnosu na potražnju obrazovnih profila na domaćem tržištu, a opet sve to usled invazije privatnih univerziteta koji su nedavno izjednačeni sa državnim. O “sumnjivim” diplomama da i ne govorim, jer istraživanja pokazuju da se ispiti, čak i nakon afere “Indeks” i dalje kupuju, kao i diplome. Smatram da je neformalno obrazovanje i sticanje veština kroz isto, veoma važno, jer će nam ono pomoći da sagledamo stvari iz nekog drugog ugla, da bolje razumemo probleme sa kojima se svakodnevno srećemo i da brže sagledamo mogućnsti za njihovo rešavanje.

4. Ima li sličnosti izmedju NVO aktivizma i aktivnog političkog rada?
Iz perspektive članice jedne izuzetno ozbiljne NVO koja se bavi promocijom i zaštitom ljudskih prava lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba, kao i ljudskih prava svih građana i građanki Srbije, mogu da kažem da ima. Gej strejt alijansa je nakon raspisivanja lokalnih, pokrajinskih i parlamentarnih izbora pokrenula GOTV kampanju #BitnoJe koja će se u periodu koji predstoji bazirati na monitoringu predizbornih kampanja političkih partija u Srbiji. Svi znamo da će se unapređenjem ekonomskog položaja Srbije baviti predizborni programi većine stranaka ali ne smemo zaboraviti ni pitanje ljudske bezbednosti, smanjenje mržnje nad manjinama, poštovanje ljudskih prava i davanje jednake šanse za sve građanke i građane ove zemlje bez obzira na njihovo seksualno opredeljenje, nacionalnost, veroispovest ili drugu različitost. Cilj kampanje je da LGBT populacija u Srbiji stekne jasan uvid u stavove političkih stranaka, grupa i koalicija koji se tiču njenog položaja i na izborima podrži one kojima je ovo pitanje bitno. I jedan i drugi rad imaju misiju da pokreću i, u najboljem ishodu, rešavaju probleme, situacije, inicijative. Ovakva vrsta aktivizma nužno proizvodi reuzultat, bilo pozitivan ili negativan, reakciju ili kontrareakciju, ali prosto pomera ljude, stanja i situacije.
 
5. Tvoj glavni motiv je...
Doslednost, istrajnost i vera u ideju. Vera da će sve to što radim doneti dobro građankama i građanima Vojvodine a samim tim i Srbije. Činjenica da kao članovi i članice Lide socijaldemokrata Vojvodine nikada nismo izdali sami sebe, da nikada nismo izdali ono u šta verujemo i nikada nismo odustali od onoga što smo sebi propisali kao svoj program i svoj cilj jeste ono što pokreće kako mene tako i ljude koji znaju da Vojvodini može da bude bolje.