Rusko tržište savremene umetnosti na pragu promena

11. aprila Ajdan Salahova, vlasnica Ajdan galerije, objavila je izjavu da prekida komercijalnu delatnost. Posle nje slične izjave su dali Marat Gelman (Galerija Gelmana) i Jelena Selina (XL galerija).

Na konferenciji za štampu u Centru savremene umetnosti Vinzavod govorilo se o problemima ruskog tržita savremene umetnosti. Galeristi su rekli da se galerije ne zatvaraju sasvim, već prekidaju komercijalne projekte i menjaju format delatnosti.

Marat Gelman požalio se na to da mu je postalo dosadno da radi u okviru komercijalne galerije: period entuzijazma je završen, a želja za kretanjem je ostala. I on planira da organizuje izložbe regionalnih umetnika u okviru producentskog centra Kulturna alijansa.

Ajdani Salahovoj takođe je dosadila galerijska delatnost: 90-ih godina imala je ambicije, htela je prva u Rusiji da proda Vorhola, da otkrije nova imena. Sada je to postalo nezanimljivo, a sa komercijalne tačke gledišta i ne baš previše unosno – kao umetnik Salahova zarađuje mnogo više. Zato će se njena galerija pretvoriti u atelje otvoren za publiku.

Jelena Selina je saopštila da njena galerija radi odlično, ali ona je zatvara kako bi se koncentrisala na kustoske projekte. XL galerija se pretvara u XL Projects i vidi svoj zadatak u propagandi savremene umetnosti pomoću velikih muzejskih izložbi i ne samo izložbi.

Čule su se razne teze: navodno, tržište se nalazi u krizi, a država ne učestvuje u razvoju savremene umetnosti. Kolecionari ne teže da popularišu domaće aktualne umetnike na svetskoj sceni. Nedostaje ne samo finansiranje, savremeni umetnici nemaju pristup prestižnim izložbenim prostorima, a najveći muzeji Rusije više vole da izlažu klasike.

Po mišljenju kolekcionara i izdavača Pjera Brošea, slična politika dovodi do vrlo žalosnih rezultata: mnogi u Rusiji jednostavno ne shvataju šta je to savremena umetnost. Pa i kako ljudi mogu da se razumeju u to, ako u ruskoj prestonici još uvek nema pravog muzeja savremene umetnosti?

Sada je pitanje šta će biti sa umetnicima koji su sarađivali sa zatvorenim galerijama? I što je najvažnije, šta će biti sa ruskim tržištem savremene umetnosti? Odlazak tri najveća faktora nije jednostavno glasna akcija i povod da se teoritičari savremene umetnosti iskažu, to je ozbiljan potres za tržište.

Sa jedne strane, sa scene odlaze tri najstarije i najuticajnije organizacije. Sa druge, samo u Moskvi ostaje oko 80 galerija koje ne planiraju da se predaju, a neki art-dileri su kloni da razmatraju odluku Gelmana, Salahove i seline kao neophodnu i sasvim normalnu kako bi se oživelo tržište i izvelo iz stagnacije.

Kako smatra Jekaterina Mekdugal, direktor londonske aukcijske kuće Mek Daglas, koja zauzima vodeći položaj na tržištu ruske umetnosti, na današnji dan tržište aktualne ruske umetnosti zaista se nalazi u žalosnom stanju. Posle pada tržišta 2008. godine više ili manje su se stabilizovale cene na umetnike kao što su Oskar Rabin, Lav Kropovnicki, Nemuhin, mada ni oni nisu dostigli nivo od pre krize. Posle galerijske transformacije tržište će se nesumnjivo izmeniti. Razultate tih promena videćemo uskoro.