U Pariz biciklom

Najstariji putnik Rusije Julija Mihajljuk će ići biciklom pobedonosnom maršrutom ruske armije  u Otadžbinskom ratu iz 1812. godine.

Stanovnica Tvera koja ima 71 godinu namerava da krene krajem maja i da za dva meseca stigne u Pariz. Ona mora da savlada više od 4 hiljade kilometara. Julija je iskusni putnik – savladala je 16 dužih biciklističkih maršruta ukupne dužine 100 hiljada kilometara.

Prvi put je Julija Mihajljuk «uzjahala» bicikl, kada je imala 50 godina. Ona je naučila da se vozi tako da je bi niko video. Prislonivši bicikl uza stablo ona bi se popela na njega, pala i ponovo pokušala da se vozi. Danas jedinstvena žena-biciklista poodmaklih godina poznata je u čitavoj zemlji – za 15 godina je ona obišla uzduž i popreko zemlju i dospela u Ginisovu knjigu rekorda kao najstarija žena-putnik na biciklu. Protekle godine je penzionerka prošla 19 hiljada kilometara za 7 meseci do Jakutska i natrag. Svoja putovanja ona upriličuje nekim jubilejima, jer to je stimuliše, - kaže Julija Mihajljuk.

Protekle godine, kada sam ostvarivala redovno putovanje, već sam znala da će ove godine biti obeležena 200. godišnjica pobede u Otadžbinskom ratu 1812. godine, kojoj ću obavezno posvetiti svoje putovanje. Mislim da će to biti putovanje  kroz bojišta – Borodino, Malojaroslavec, Vjazmu, Smolensk, Belorusiju, gde je bilo mnogo borbi, zatim ću preći granicu. Svakako, ne mogu da posetim sve gradove, već samo one, gde su bile borbe, o kojima moramo da znamo.

Ruskinja je već dobila vizu zahvaljujući podršci kluba VeloTver. Da bi ponovila put heroja iz 1812. godine, ona mora da prođe kroz Poljsku, Nemačku, Belgiju i Francusku.  To je autonomno putovanje, niko je neće pratiti. Samo na povratku u zbratimljenom gradu Tver-Bezanson (Francuska) – pružiće joj pomoć – otiće na aerodrom da bi se vratila avionom. To je prvo putovanje  biciklom Julije Mihajljuk van predela Rusije, međutim, ona se ne boji jezičkih prepreka. U školi je ona učila nemački i engleski jezik,  u svakom slučaju postoji i jezik gesta, -  uverena je Julija Mihajljuk.

Naprimer, kontaktirala sam sa strancima u Sibiru. Oni su se vozili kroz našu ogromnu zemlju, a nisu znali nijednu reč na ruskom. Međutim, uspeli su, i ja se uzdam u dobronamernost ljudi. Tamo je jednostavnije  jer je veća gustina stanovništva. Imaću kartu, sve do santimetra mi je napisano, neću da zalutam.

Još manje uznemiravaju penzionerku životni problemi. Ona nosi sa sobom suvo voće, orahe i med. Usput će kupovati mlečne proizvode. Teže će biti sa noćenjem.  U svojoj zemlji je ona spavala kod prijatelja ili molila za noćenje nepoznate ljude.  U tuđini tako nešto nije moguće. Međutim, na internetu je Julija Mihajljuk pročitala da u inostranstvu duž ceste ima mnogo hotela za usamljene putnike. U svakom slučaju ima šator i vreću za spavanje. Da mi je to bilo prvo putovanje, ja bih imala tremu, međutim, to je 17. putovanje, imam iskustvo, uspeću. Ona se danas aktivno trenira: svaki dan vozi 80 kilometara. Čak je intervju Glasu Rusije dala putem telefona vozeći bicikl.