„Socijalistički raj“ ili komunistički pakao Radmile Stojiljković –Laban

30 april 2012 Vesna Veizović
 
Najava tribine „stradanje žena u komunističkim kazamatima“ i predstavljanje knjige „Socijalistički raj“ Radmile Stojiljković – Laban u Parohijskom domu Hrama Svetog Save na Vračaru , prvog maja u 19, časova.
 

„Ono što nam je okupacija dala nije ni pribižno onome što nam je oslobođenje donelo“

Ovim rečima je započela svoju knjigu, pod pežorativnim naslovom, «Socijalistički raj» Radmila Stojiljković-Laban, jedna od mnogih hrabrih Srpkinja, Beograđanki, koju je komunistički režim progonio, mučio i na kraju primorao da pobegne iz sopstvene zemlje.

Rat iz koga su i okupatorski saradnici i krvavi oslobodioci izašli kao braća i pobednici, doneo je „Socijalistički raj“ onima koji su ga stvorili, dok je većina srbskog naroda, stvarni ratnici protiv okupatora, obični Srbi naklonjeni kralju i monarhiji, postali progonjeni, ubijani, zatvarani i na sve moguće načine mučeni i zastrašivani i brutalno opljačkani od novog komunističkog okupatora. Radmila Stojiljković Laban je u svojoj knjizi verno opisivala događaje koji su pratili njen život od dolaska komunista na vlast, vremena provedenom u ženskom zatvoru u Požarevcu, pa sve do bekstva iz Srbije. Kao pripadnica organizacije „Beli orlovi“, Radmila biva zatvorena i progonjena od tadašnjeg režima. Nevino optužena kao i većina Srba, ona je provela pune četiri godine u zatvoru zbog patriotskog i nacionalnog delovanja.

Veoma slikovito i potresno opisuje život u Brozovom kazamatu sa ostalim utamničenim, hrabrim Srpkinjama među kojima je bila i Milka Baković i mnoge druge Srpkinje čiji su životi bili ugašeni pod okrutnošću komunističkih stražarki, a njihovoj mladosti zauvek presuđeno na montiranim suđenima ili uopšte bez suđenja, čiju metodologiju autorka po prvi put otkriva u literaturi, kada se na sudu nađu svi sem osnivača patriotske organizacije, koji je zapravo čovek Udbe. Jednom obeležni u „Raju“ koji i dan danas traje, nikad više neće biti slobodni, dok kolovođa prethodno pohapšene grupe skuplja nove sužnje sa slobodarskim i nacionalim idealima.. .Tako su Radmili novi problemi počeli da stižu tek nakon izlaska iz zatvora.
Lopovima i ubicama nakon izlaska iz zatvora nije bilo teško doći do posla u društvu gde vlada negativna selekcija i afirmišu najgore ljudske osobine poput potkazivanja, cinkarenja i slično, a pod opravdanjem sticanja i čuvanja radnih mesta, ali političkim zatvorenicima doći do posla i kore hleba bilo je nemoguće, bez obzira na stručne i ljudske kvalitete. Maltretiranja i podmetačine nisu prestajale, ali pošto život verujućih ljudi ne poznaje kategoriju slučajnosti, navodi Radmilu na nekolicinu časnih ljudi i patriota koji joj se nalaze u njenoj nesreći. Pa ipak osoba koja toliko žudi za pravdom i slobodom, takvog duha i energije, gde god bi išla mira nije imala od prethodnih islednika i žbirova, od onih koji bi da joj i dalje sude za već odrobijano delo....morala je da napusti Srbiju, jer nije mogla da napusti sebe.

„Najzad avion uzlete i ja kroz suze i jecaj bacih poslednji pogled na Kalemegdan, čijim stazama nikada više prošetati neću. Kao da mi se nešto od samog srca cepalo. Kroz suze gledam moju divnu , prelepu , nesrećnu otadžbinu u kojoj se vratiti neću sve dok su komunistički zločinci u njoj na vlasti. Ostavljam zauvek moj divni Beograd, koji je dolaskom komunističkih zveri postao CRNI, a ne BELI GRAD.“

Uz Milku Baković Radosavljević „Milku Ravnogorku“, jedino žensko pero srpske emigracije, Radmila Stojiljković Laban preminula je 1999. godine u dalekom Melburnu, bez potomstva, aktivno učestvujući u radu Eparhijskog odbora Australijsko – Novozelandske eparhije SPC, kao i u ostalim patriotskim i antikomunističkim organizacijama u Australiji i čitavom iseljeništvu. Na tlo Srbije više nikada nije kročila. „Socijalistički raj“ kroz koji je prošla Radmila, jedna čestita i dobra Srpkinja i dan danas traje, samo što se danas zove „Levičarski raj“ .
Oni koji progon još uvek nisu osetili, osetiće prvi put gnev današnje levičarske pesnice kada probaju da se suprostave režimu. Objavljujući ovu knjigu, sa željom da se istina ne zaboravi, priređivač Miša Matić naišao je na brojne prepreke ali kao ni Radmila nije odustao. Knjiga „Socijalistički raj“ će u svakom čitaocu izazvati buru emocija i sasvim je sigurno da nikog neće ostaviti ravnodušnim.