Nezaposlenost na Iberijskom poluostrvu: kad ne možete da nađete sebi mesta

Kompanije poznate u svetu biznisa i statistike kao što su Market Voč i Blumberg analizirale su situaciju proizvodne aktivnosti u zoni evra i istakle njen osetni pad, što ne može da ne brine stručnjake, kao ni uvećanje broja nezaposlenik u Evropi u redovima radnosposobnog stanovništva. Njihov broj iznosi preko 17 miliona ljudi. Maksimalni nivo nezaposlenosti je i dalje u Španiji – 24.1%. Protugalija je u prvoj trojci sa 15,3%. Žurnal Di Nutisiaš ističe da je među omladinom do 25 godina nezaposlenih 36,1%.

Analitičari se slažu da je došlo vreme da se direktno dogovri o tome koliko su problematične perspektive niza zemalja EU. Po njihovom mišljenju, Centralna banka zone evra stoji pred dilemom: nastaviti stimulisanje kako bi se efikasno borilo protiv recesije, ili prekinuti ovo stimulisanje kako bi se zaustavio skok potrošačkih cena i vratilo ljudima poverenje u ekonomske mere vlade. Predstavnik Evropske komisije je izjavio da radi na stvaranju takvih uslova koji generišu ekonomski rast i osiguraće zapošljavanje. Reč je o stvranju pravog evropskog tržišta rada.

Tema je od prvostepenog značaja. Ovde se odražava čitav kompleks problema zone evra, kako ekonomskih, tako i političko socijalnih. Bez obzira na napore vlasti, niko ne veruje u njihov uspeh. Za evropljane su postale uobičajene masovne akcije protesta – dovoljno je pomenuti španske štrajkove radnika, podvlači direktor Instituta za globalizaciju i socijalne pokrete Boris Kagarlicki. On kaže.

Pre svega, problem se sastoji u tome što metode koje se kroiste u borbi protiv krize u stvarnosti su dovele do njenog otezanja i produbljivanja. Uopšte svetsko iskustvo antikrizne politike demonstrira dva tipa reakcije: kao prvo neoliberalnu od strane vlade kriznih država, koje su uvrene da će se problem rešiti sam po sebi, tačnije tržište će rešiti sve! A kao drugo, na račun ekspanzije državnih socijalnih programa, na račun promene balanska ekonomskih interesa u korist nacionalnih. Primer je ekonomski bum u nizu latinoameričkih zemalja, koje su pre evropskih shvatile nedostatke neoliberalne ekonomije. Istina, evropljani ne odgovaraju ni jednim ni drugim standardima u čistom obliku. Ali glavna je nevolja u tome što su se oni udružili, iako su previše različiti po nivou razvoja, u jednu zonu, zonu evra. I počeli su objektivno da gube individualnost zbog nametnutih akcionih programa. U Španiji i Portugaliji, između ostalog pokušaji stanovništva da osveste svoje vlade ponekada su imali uspeha, čak su dovodili do smene kabineta.

To je bila tačka gledišta ruskog eksperta Borisa Kagarlickog. On ističe da u datom realnosti novi izabranici naroda će morati d traže izlaz iz tako složene situacije.

Evo šta kaže Esperansa Agire, predsednik Madridske autonomije, član Narodne Partije Španije.

Naredne godine i meseci neće biti jednostavni. Treba uložiti mnogo napora da se izvedu reforme koje će omogućiti Španiji da savlada krizu. U toj borbi svi članovi partije, svi, kako muškarci, tako i žene, treba da se međusobno podržavaju.Može se shvatiti ne baš običan predstavnik vlasti, član vladajuće Narodne partije koji teži da učini sve što od nje zavisi da vrati Španiju u tokove napretka i blagostanja. Mada stanje nije jednostavno. Španski finansijski sistem se napaja iz Evropske centralne banke, a međunarodni kreditori mogu i da ne izdrže – ekonomija kraljevstva je mnogo krupnija i od portugalske i od grčke.