Pretapanje Srba u druge nacije dešava se od najdavnijih vremena i u mnogim krajevima Evrope. Razmere ove pojave su takve da zaslužuju posebno istraživanje.
Iskander beg, kako su ga Turci nazvali (po Aleksandru Velikom) albanski nacionalni heroj, bio je Srbin! I to Srbin plemenitog roda.
Priča o njemu istovremeno je i priča o istoriji mnogih arbanaških/šiptarskih fisova (plemena), koji uglavnom ne pamte svoje srbsko i hrišćansko poreklo.
Prvi poznati Kastriotić bio je Branilo (?-1368), gospodar Kanina i kapetan (1356) srbskog kneza Aleksandra Đorića iz Valone.
Inače, porodica Kastriotić je dobila prezime po obližnjoj Kastoriji.
Branilov sin Pavle imao je pod sobom samo dva sela u okolini Debra, dok je njegov sin Jovan (?-1437) ili Ivan posed proširio na Debar, Maću, Kurbin i Išem.
Jovanova (Ivanova) žena Vojislava, bila je ćerka srbskog gospodara Donjeg Pologa (blizu Tetova, današnja Makedonija).
Ovaj rodoslov je veoma važan, jer nam govori da porodica Skenderbega ima srbska imena (tj. ista nemaju nikakve veze sa albanskim imenima), pa tako znamo da su Jovan (Ivan) i Vojislava imali četiri sina: Stanišu, Repoša, Konstantina i Đurađa (ili Đorđa), koji se rodio 6. maja 1405. godine i pet ćerki (Marija, Jela, Angelina, Vlajka i Mamica).
Kad je Jovan (Ivan) pao pod tursko vazalstvo, on i dva starija sina primili su islam, dok je Đurađ predat sultanu Mehmed I Çelebi (1382-1421), ili tur. Mehmet I (چلبی محمد), kao talac za to vazalstvo.
Đurađ je primio islam, odveden je u Jedrene (Adrijanopolj), gde je završio vojnu školu, pa je dalju “vojnu” karijeru izgradio kao janičar, a zbog hrabrosti i vrlina dobio je nadimak Iskander beg (ili Gospodar Aleksandar).
Kada je mađarsko-srbski plemić Hunyadi János (1407-1456), predvodeći mađarsko-srpsku vojsku (većinom sastavljenu od Srba), porazio Turke kod Niša 3. novembra 1443. godine, Skenderbeg je ovo iskoristio da napusti tursku vojsku, odnosno vratio se u Epir.
Tu je ponovo prihvatio hrišćanstvo, a lukavstvom se domogao tvrđave Kroje.
Sultan Murad II Kođa (1404-1451), ili tur. Murat II (مراد ثانى) ga je priznao za tributarnog kneza (vazalnog kneza, koji plaća danak), ali je on, ipak, uskoro podigao ustanak (1444) protiv Turaka za oslobođenje Epira i čak razbio četiri turske vojske.
Kruju je odbranio i 1450. godine, kada ju je opsedao sam sultan Murad II, sa sto hiljada askara.
Uz njega je bilo nešto Arbanasa, pa ga oni i danas slave kao svog jedinog junaka.
Posle poraza kod Barata morao je da beži u Italiju, da bi u Napulju postao vojvoda aragonske vojske, tj. Španca Fernando-a I od Napulja (1423-1494) u ratu (1460–1461) protiv Anžujaca.
U mletačko-turskom ratu 1466/67. ponovo je odbranio Kroju, ali je sledeće godine umro, tj. 17. januara 1468. godine.
Đurđa Kastriotića je opevao Andrija Kačić Miošić (1704-1760), …kao branioca Balkana.
I kako to lepo reče dr Jovan I. Deretić (u knjizi “Arbanasi u Srbiji”, str. 16, Nikola Pašić, Beograd - 1999), u njegovoj porodici nema nijedne bračne veze sa Arbanasima (Šćipetarima/Šiptarima ili Albancima)! Tek neki od njegovih brojnih potomaka su se mešali i sa lokalnim plemićkim porodicama u današnjoj Albaniji.
