NATO treba da odgovori za pogibiju civila u Libiji

Pravobranilačka organizacija Hjuman Rajts Voč objavila je referat o civilnim žrtvama u Libiji u toku napada NATO snaga. Eksperti organizacije smatraju da su u avionskim napadima poginule najmanje 72 osobe, među njima 20 žena i 24 dece. Pri tome Hjuman Rajts Voč mal te ne optužuje NATO za sakrivanje informacija i neželju da vodi istragu pogibije civila.

Novi referat Hjuman Rajts Voč zauzima 76 sranica, skoro se podudara po broju poginulih Libijaca koji su po podacima organizacije poginuli od raketa i bombi NATO-a. Posetivši svega 8 mesta u Zapadnoj Libiji podvrgnutih napadima, istraživači Hjuman Rajts Voč su izbrojali minimum 72 žrtve. Za svaki slučaj sakupljeni su dokazi, svedočenja lokalnih stanovnika i preživelih. Hjuman Rajts Voč priznaje da je NATO preduzmao mere da smanji moguće gubitke među civlima, ali dopustivši smrt civila odbija da pruži potpune ifromacije i istraži događaje. Aktivisti Hjuman Rajts Voč ističu da u većini slučajeva takav napad na civilno stanovništvo izaziva pitanja o opravdanosti bombardovanja. Primer jednog od takvih napada naveo je specijalni savetnik Hjuman Rajts Voč i autor referata Fred Abrahams.

Nato je napadao tri kuće koje su se nalazile blizu jedna drugoj. U jednom od dvorišta granata je pala u kuću gde su se sakrivale izbeglice iz regiona borbenih dejstava. 10-15 minuta posle napada usledio je drugi. Susedi i rođaci postradalih krenuli su da pomažu ranjenicima i ljudima koji su se našli pod ruševinama. I u tom trenutku NATO avijacija je ponovo napala. Poginulo je 18 osoba. U Mdžeru, kako samtramo, korišćeno je oružje GBU-12, to je bomba sa laserskim navođenjem. Ona je neverovatno precizna, navodi je operater koji ima infracrvenu optiku. On može sa velikom preciznošću da prouči region gađanja. I mi želimo da shvatimo zašto su bile odabrane upravo te kuće za gađanje, zašto su ih smatrali vojnim ciljevima? Ali najvažnije je što je za vreme drugog napada operater morao da vidi da na ruševinama ima ljudi. I to može da govori o kršenju zakona i pravila vođenja rata.

Operacija NATO-a u Libiji trajala je od marta do oktobra 2011. godine, završena je svrgavanjem i ubistvom Moamera Gadafija. Protivnici vojne varijante i upada stranih snaga u Libiju, među njima bila je Rusija, upozoravali su na opasnost od velikog broja žrtava među civilima. Moskva je više puta tražila da se obavi objektivna nezavisna istraga dejstava NATO snaga i ustanika u Libiji. Ali zahtevi nisu bili zadovoljeni, negoduje ekspert orijentalista Instituta za strateške ocene i analize Serej Demidenko.

O preosmišnjavanju rezultata operacije i njene namene može se govoriti samo onda kada bude principijalno postavljeno pitanje: Zašto su oni tamo upali? Vrlo licemeran stav u suštini. Faktički je razorena čitava zemlja. Zemlja je prestala da postoji kao jedinstvena celina. I pri tome oni žale decu... Pri tome žale kada je sve odavno prošlo. Gde su bili ti pravobranioci kada je bombardovan Tripoli, gde su bili kada su tamo ismaliste puštali kroz kordone zapadnih trupa kako bi tamo priredili klanicu? U datom slučaju to je pokušaj da se podvuče nekakava objektivnost Zapada u pogledu vojnih akcija, koje priređuje isti taj Zapad.

Hjuman Rajts Voč u svoj referatu zatražio je od NATO-a d sprovede istragu svih slučajeva pogibije civila, javno se izvini na samitu u Čikagu ove nedelje i isplati kompenzacije postradalima i porodicama poginulih, kao što se to dešava u Avgansitanu. Predstavnici NATO-a za sada nikako nisu prokomentarisali referat Hjuman Rajts Voč.