Srbska crkva ponovo na udaru

Na Kosovu u Metohiji obnovljeni su napadi na crkvene objekte koji pripadaju Raško-Prizrenskoj episkopiji. Ovih dana u srbskoj opštini Klina nepoznata lica su delila letke sa zahtevom da Srbi hitno napuste teritoriju pokrajine. 15. maja grupa mladih Albanaca napala je monaha Dionisija iz srbskog manastira Kozme i Damjana u okolini Orahovca. Pravoslavnog monaha su prvo prebili, zatim su ga gađali kamenicama. Manastir na čijoj teritoriji je bio izvršen napad formalno se nalazi pod obezbeđenjem takozvane Policijske službe Kosova. Slični slučajevi su se i ranije dešavali, ali u poslednje vreme situacija postaje sve napetija, što izaziva zakonomernu zabrinutost Ruske Pravoslavne Crkve.

O tekućoj situaciji u pokrajini razgovarali smo sa jeromonahom Ignatijem Šestakovom koji je boravio na Kosovu i Metohiji od 11. do 15. maja zajedno sa horom studenata Sretenskog manastira.

U suštini to se dešava skoro stalno. Jednostavno različitim intenzivitetom. U poslednje vreme broj incidenata u kojima figuriraju ne samo crkveni objekti ili predstavnici crkve uvećan je. Na to je uticalo nekoliko faktora. Jedan od njih je to što su u Srbiji izbori. A takođe ne sme se zanemarivati to što su praktično svi objekti koje je ranije čuvao KFOR predati pod kontrolu Kosovskoj policiji. Sada su ostala samo dva manastira: Pećka patrijaršija koju čuvaju Slovenci i Visoki Dečani. Ali po rečima predstavnika sveštenstva, predaja manastira pod jurisdiciju kosovskoj policiji je već pitanje vremena Prisustvo međunarodnih snaga će biti praktično svedeno na nulu. Znači, ekstremistički raspoloženi Albanci osećaće se još nedodirljivijim.

Kakva raspoloženja povodom napada i ukupne situacije prevladavaju među srbskim sveštenstvom?

Osnovno raspoloženje je da treba opstati. Treba sačuvati crkvu. Zato što ako se ne sačuva crkva kao instutucija, kao administrativni organizam, u prvom redu kao crkveni organizam, preživljavanje sprkog stanovništva će se naći pod velikim znakom pitanja.

Teško se mogu naći reči koje bi kako treba opisale egzistenciju Srba na Kosovu i Metohiji. Bez očigledne podrške zvaničnog Beograda njima u direktnom smislu reči ostaje samo da preživljavaju u složenim uslovima nove kosovske realnosti.