Pitanja održivog razvoja na konferecniji RIO+20

Pitanja održivog razvoja i takozvane zelene ekonomije biće u centru pažnje globalnog međunarodnog foruma Rio+20 u Rio de Ženeiru, koja će proteći u junu. Očekuje se da će se na toj konferenciji pod okriljem UN okupiti ne samo naučnici, već i svetski lideri.

Termin održivi razvoj stručnjaci do danas tumače na više načina. Mada sve više naučnika pod njim podrazumeva neophodnost da se sve veće potrebe čovečanstva uklope u prirodne mogućnosti zemalja i planete u celini, ističe ekspert u oblasti svetske ekonomije i petrohemije Aleksandar Epišov.

Ljudi su vrlo daleki od matematike održivog razvoja. Živimo ne misleći da je onaj model ekonomije koji živimo sračunat na zadovoljavanje potreba. Tačnije ekonomski napredak, stimulaciju potreba, koje opet podstiče ekonomski napredak i slično. Ali dešava se takav negativan uticaj na biosferu da se pod pitanje dovodi sam opstanak čovečanstva.

Tehnogeno delovanje na prirodu dovodi do disbalansa ekosistema, do nepovratnih poremećaja koji povlače za sobom klimatske promene. Na taj način imperativ održivog razvoja je imperativ preživljavanja čovečanstva. Evo zašto svaka zemlja pa i Rusija treba da razradi koncepciju razvoja zelene ekonomije, koja pretpostavlja da je priroda kapital, a upravo kapital, a ne resursi osnova je ekonomskog razvoja.

Razume se, Rusija treba da uzima u obzir svetske tendencije. Predstoji joj da ubrza razvoj netradicione energetike, takozvanih obnovivih izvora. Ogroman potencijal poseduje mala energetika. A velika energetika mora da se ispunjava inovacijama. Istovremeno zelena energetika ne sme da se pretpostavi, recimo, nuklearnoj. One se uzajamno dopunjuju. Tamo gde se razvija velika rudarska proizvodnja vetrenjače ili solarne baterije ne pomažu. Rusiaj ima šta da predloži svetu u pogledu održivog razvoja i zelene ekonomije, smatra član komiteta Državne dume za prirodne resurse Viktor Zubarev.

Velike rezerve ekološki čistih šuma koje daju kiseonik su samo za Rusiju, već i za čitav svet. Kao drugo, ekoindustrija postaje deo ruskog života. Zamena štetnih proizvodnji koje su bile koncentrisane u Sibiru i na Dalekom Istoku. To je krajnje aktuelna tema. To je i zamena nafte i gasa za nove vidove goriva. Sve to dešava se sada i ovde, u Sibiru. Tako da možemo da damo nove predloge, tehnologije. I iskustvo koje se sada akumulira može da bude korisno međunarodnoj zajednici.

Danas među 10 najvećih trošadžija ulaze Katar, Kuvajt, Arapski Emirati, SAD, Danska, Belgija, Australija, Kanada, Holandija i Irska. Rusija je u trećoj desetini.