U vremenu „postsloboumnog“ bivstvovanja na prostorima Beogradskog pašaluka (pod još uvek zvaničnom firmom „Republika Srbija“) a pod dirigentskom palicom europejskih Srba za mnoge pašaluške građane i nije neka vest prvorazrednog domena da je neki političar, javni radnik, disident iliti jednostavno patriota predložio da se neka ulica u nekom gradu Francetićeve Serbije nazove po komandantu JVuO Dragoljubu Draži Mihailoviću. Sa naše strane, smatramo da je ravnogorski komandant u jednom najmanje evropskom opsegu (ako ne i svetskom) zaslužio ne samo naziv tamo neke ulice već najmanje glavnog bulevara (iliti avenije) svakog iole većeg urbanog naselja u Ostacima Srbije a sa tačke gledišta demokratsko-slobodarskih principa i napora antitotalitarističke (antifašističke, antikomunističke i antinacističke) Evrope slobodni smo da predložimo Savetu Evrope da se glavni grad ove sveevropske institucije – Strazburg, preimenuje u „Mihailovićburg“ (Mihailovichbourg).
Koliko je đeneral Mihailović, od naroda od milošte nazvan “Čiča” (kao što to bejaše prozvan i kralj Petar Prvi – “Čika Pera”) zadužio slobodarsku, demokratsku i antitotalitarističku Evropu, Srbiju i srbski narod nije potrebno posebno isticati niti u nedogled ponavljati tako da se po ovom pitanju, smatramo, ne vode danas neke ozbiljnije polemike na činjenično-naučnom nivou, dok dnevno-politikantsko-propagandističko nastojanje “crvenih i crnih ustaša” na vlasti u Pašaluku da zadrže materijalno-društvene pozicije i bankovne račune ne bismo želeli da komentarišemo, bar ne ovom prilikom.
Ovde bismo želeli da istaknemo nepravdu koju je jugoslovenska, a naročito srbska, povesnografija nanela, i još uvek nanosi, liku i delu našeg najvećeg sina svih naših naroda i narodnosti. Svima nam je poznato da je naš voljeni drug Tito na osnovu kosmičkih zasluga u Drugom svetskom ratu (slamanje Trećeg Rajha preko Bate Živojinovića) krajnje zasluženo samonadenuo svoje maršalsko ime svim glavnim bulevarima u svim većim selima i nešto jačim urbanim zajednicama duljem naše nam lipe otadžbine (od Vardara pa do Triglava). Na žalost, nikada do dana današnjeg na čitavom prostoru naše (bivše) otadžbine od Triglava pa do Vardara nisu uočene Brozove zasluge za sve naše narode i narodnosti, republike i pokrajine (a naročito za Srbiju i Srbe), iz vremena njegovog učešća u Prvom svetskom ratu. Smatramo da je došlo krajnje vreme da se konačno ispravi ova nepravda i da se pravedno izbalansira Brozova revolucionarna delatnost i kao kaplara u Prvom i kao maršala u Drugom svetskom ratu na prostorima Jugoslavije, ali takođe i Istočne Evrope.
Što se tiče komandanta Ravnogorskog pokreta (iliti JVuO) Draže Mihailovića poznato je da se on u Prvom svetskom ratu herojski borio (u srbskoj uniformi) pa je stoga iz tog istog rata zasluženo izašao sa čitavih pet (5) ordena. Međutim, ostaje potpuno neshvatljivo da do dana današnjeg nisu uočene (čak ni od jednog Milovana Đilasa ili Jove Kapičića) dokumentovane zasluge Josipa Broza Tita (u austro-ugarskom mundiru) u istom tom ratu a zna se da je za te zasluge kaplar-Broz od strane austro-ugarske vojne komande dobio dve (2) medalje. Nije baš kao Draža Mihailović dobio svih pet komada ali se i dve Brozove ratne medalje iz 1914. g. i 1915. g., i to od evropske Austro-Ugarske, moraju poštovati i dati im se zaslužno mesto u opštoj Brozovoj ratnoj biografiji tim pre što ih je Veli Joža zaslužio (isto kao i Mihailović – za hrabrost) i to na dva fronta (u Srbiji i Rusiji) a Draža samo na jednom - balkanskom.
Zagorski metalac je bio najmlađi vodnik (tj. kaplar)-izviđač u austro-ugarskoj vojsci, i kao takav je i ušao na teritoriju Srbije 1914. g. a iz koje je izašao 1915. g. u činu starijeg vodnika. Dakle, unapređenje je zaradio na teritoriji Kraljevine Srbije vrlo verovatno i zato što se javljao kao dobrovoljac-izviđač koji hvata tzv. “žive jezike” (za ovako delikatno-riskantne zadatke određivani su isključivo dobrovoljci, tj. na Brozovom zagorskom jeziku dragovoljci). Danas je povesničarima poznato da se budući (iz Drugog svetskog rata) jugoslovenski (samoproglašeni) maršal Tito u Prvom svetskom ratu borio na teritoriji Srbije u redovima (po zlu) čuvene austro-ugarske 42. domobranske tzv. “Vražije divizije” koja je između ostalog odgovorna i za tzv. “Aleju vešala” u Mačvi. Koliko je drug Tito osobno participirao u formiranju ove aleje za sada nije poznato. Ono što je za sada znano povesničarima je to da je kaplar Broz sa svojim 45. domobranskim pukom u okviru 42. “Vražije divizije” prešao ratni put u zemlji Srbiji: Ljubovija-Mali Zvornik-Loznica-Krupanj-Bela Crkva-Stolica-Tekeriš-Valjevo-Mionica-Ljig-Lajkovac.
Ono što na ovom mestu svakako treba istaći je činjenica da se (i dan danas) u Krupnju glavna gradska džada naziva “Ulica Maršala Tita” iako za vreme Drugog svetskog rata maršal Tito osobno nije boravio u Krupnju ali za vreme Prvog svetskog rata jeste i to u činu austro-ugarskog kaplara pa bi stoga bilo opravdanije da se ova glavna gradska avenija preimenuje u “Bulevar austro-ugarskog kaplara Josipa Broza Tita”. Tim pre što je takođe poznato da je kaplar Broz pokazao izuzetnu hrabrost u bitkama (protiv vojske Kraljevine Srbije) na reci Drini, Gučevu, Mačkovom kamenu, Ceru i Kolubari (dakle u najbližem okolišu Krupnja) pa je stoga i dobio zaslužno (jedno od dva) odlikovanje (ne od Kralja Petra već od Cara Franje Josifa). U toku operacije austro-ugarske opsade glavnog grada Kraljevine Srbije drug Tito se borio kod Umke, Ostružnice, na Banovom Brdu, Senjaku, Adi Ciganliji kao i na Bežanijskog kosi. Iz ovog ratnog perioda maršala Tita sačuvana je i jedna fotografija (u austro-ugarskoj uniformi sa puškom u ruci kako nišani na sred bojnog polja) koja iz do sada nerazumljivih razloga nije ugledala svetlo dana džuture sa iliti pored Titove fotografije sa Sutjeske (bez oružja i sa rukom u zavoju) u bilo kom pisanom životopisu našeg najvoljenijeg sina svih naših naroda a posebno (šiptarske) narodnosti. Kaplar Broz je 1915. g. napustio Srbiju otišavši u Rusiju, tj. na Istočni front, da i tamo zadužuje Rusiju i Ruse bar onoliko koliko je zadužio Srbiju i Srbe. Na žalost, niti Rusi niti Srbi se do dana današnjeg nisu odužili kaplaru Brozu imenovanjem bar jednog bulevara u svojim otadžbinama - “Bulevar austro-ugarskog kaplara Josipa Broza Tita”. Stoga predlažemo da se ova nepravda što skorije ispravi bar za života Jove Kapičića, kome ubrzano ističe rok trajanja, kako bi mogao da podnese raport svom vrhovnom komandantu da je i ovaj propust konačno skinut sa dnevnog reda.
docent dr. Vladislav B. Sotirović
Univerzitet Mikolasa Romerisa
Fakultet politike i upravljanja
Katedra za studije političkih nauka
Viljnus, Republika Litvanija
vsotirovic@mruni.eu
