Teorija zabluda. Nacistička propaganda za narode SSSR

Poštovani slušaoci, predlažemo vam novu emisiju iz ciklusa novinara „Glasa Rusije“ Armena Gasparjana „Teorija zabluda“. Ciklus programa je finalista konkursa „Radiomanija“ u nominaciji „Najbolji program na političku temu“. 

Današnja emisija je posvećena istoriji propagande vremena Drugog svetskog rata.

O Drugom svetskom ratu je napisano hiljade knjiga i članaka. Ipak donedavno je postojala oblast koja se nije posebno ticala istraživača. Materijali koje su nemačke službe propagande stvorile u cilju raspada jedinica Crvene armije, psihološkog pritiska na sovjetske građane koji su se našli u vlasti nemačke okupacije, službe koje su radile u Nemačkoj ili su stvorene na istočnom frontu – sve je to odigralo važnu ulogu u tragediji koja je zadesila narode SSSR.

A. Gasparjan: Naš gost je poznati ruski istoričar Dmitrij Žukov. Kada je uopšte počela da se stvara prva verzija redakcije nemačke propagande?

D. Žukov: Teško je odrediti u tome neke okvire. Ako već o tome govorimo, moramo početi od samog početka. Ko je prvi odgovarao za propagandu u nacističkom pokretu? Odnosno, govorimo još o minhenskom periodu.

A. Gasparjan: Dakle, 1920-e godine?

D. Žukov: I čak nešto ranije. To je 1919. godina. Prva pojava, kada je nacistička partija još bila narodna patuljasta organizacija, kakvih je u to vreme bilo mnogo. Ime tog čoveka je poznato. Čak mu je i sam Hitler kasnije to priznavao. To su Ditrih Ekart – prvi urednik nacističkog lista „Narodni posmatrač“ i njegov zamenik Alfred Rozenberg, mladić koji je zamenio Ekarta posle smrti. Eto, oni su u počecima nacističke propagande. A doktor Gebels, čuveni majstor tog žanra, stao je na čelo propagande i partije, pa i države nešto kasnije.

A. Gasparjan: Za vreme SSSR smatralo se da su takvu čovekomrzačku doktrinu smislili Nemci. Zatim su došle 1990-e godine i odjednom su počeli da govore da su ustvari Nemci sve uzeli od Rusa. Zatim su došle 2000-e i ponovo su počeli da govore da se radi o simbiozi: nešto su napisali Rusi emigranti, nešto – Nemci. Koja je od tri verzije najbliža istini?

D. Žukov: Istina je negde u sredini. Zaista postoje tako različite tačke gledišta. Najveća od njih je da je nacizam otkriće ruskih „černosotenaca“, koji su emigrirali u Minhen i dali Hitleru tu ideju. Takvog stava se pridržava Volter Laker – istraživač perioda „hladnog rata“, ali tome ne treba pridavati mnogo pažnje. Postoje savremeniji istoričari. Pre nekoliko godina se pojavila knjiga, koja se tako i zove – „Ruski koreni nacizma“.

O čemu se radi? Zaista prvih godina posle poraza Nemačke u Prvom svetskom ratu, i posle revolucije i Građanskog rata u Rusiji, u Nemačkoj, tačnije u Bavarskoj se pojavilo mnogo ruskih emigranata. Mnogi od njih su bili etnički Nemci, kako je to rekao Rozenberg, i čitav niz drugih predstavnika takvih desnih krugova.

Tako da je zaista prvih nekoliko godina do minhenskog puča 1923. godine desnoradikalni deo monarhističke emigracije u nekoj meri pomogao formiranju nacističke ideologije u Nemačkoj. To ne možemo da negiramo.

A. Gasparjan: Pred mikrofonom je bio ruski istoričar Dmitrij Žukov.