Otimanje srpske imovine na Kosmetu

 Penzionisani genral NATO-a Vesli Klark traži licencu za istraživanje rezervi uglja na Kosmetu radi proizvodnje sintetičke nafte. Rezerve uglja na Kosovu i Metohiji procenjuju se na 16 miliona tona. Vlada Srbije najavljuje da će država tražiti zaštitu svog vlasništva u Pokrajini. 

Vlada Kosova ozvaničila je prodaju preduzeća za distribuciju i snabdevanje stujom, a ponudu su dale dve turske kompanije. U međuvremenu, penzionisani američki general, bivši komandant NATO-a Vesli Klark, zatražio je da njegova firma dobije licencu za istraživanje rezervi, kako bi na Kosovu i Metohiji proizvodili sintetičku naftu iz uglja.Vlada Srbije najavljuje da će država tražiti zaštitu svog vlasništva u Pokrajini, a zvanične procene Srbije pokazuju da je od ukupnih rezervi uglja 76 odsto na Kosovu i Metohiji.

Strategija o srbskim resursima pokazuje da zemlja može da računa na rezerve uglja od 20 milijardi tona, od čega je gotovo 16 milijardi na Kosmetu. Na Rudarskom fakultetu koji je radio strategiju, tvrde da je četiri i po milijarde tona potvrđenih rezervi koje mogu u eksploataciju.

"Od tih četiri i po milijarde tona vi možete da dobijete veoma veliku količinu energije na dugooročan rok, videćete da je to dovoljno za čitav vek da se može eksploatisati. To su praktično najveće i najekonomičnije rezerve u Evropi danas koje postoje", kaže profesor Vladimir Pavlović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

I dok je Srbija za ugalj zainteresovana zbog proizvodnje struje, pojedine strane kompanije u tim rezervama vide šansu za proizvodnju sintetičke nafte. Tu vrstu goriva prva je pravila Nemačka, tokom Drugog svetskog rata, usled nestašice klasične nafte. Kasnije se ta tehnologija preselila u Južnu Afriku.

"Neka prednost sintetičke nafte iz uglja je u tome što možete čak da birate kakvu naftu želite da dobijete", kaže profesor Aleksandar Orlović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

Mana je sam proces proizvodnje, jer je ta tehnologija veoma skupa i prljava.

"Ono što je problem kod ovih tehnologija, konverzije uglja u naftne derivate je ekološki problem, jer ti procesi prouzrokuju povećanu proizvodnju ugljen dioksida", objašnjava Orlović.

Profesor Vladimir Pavlović kaže i da usled proivodnje sintetičke nafte, postoji veoma ozbiljna opasnost od zagađenja voda što je na Kosovu posebno opasno, zato što su ležišta uglja veoma plitka.

Vesli Klark zainteresovan za eksploataciju uglja

Penzionisani američki general, bivši komandant NATO-a u vreme bombardovanja Srbije Vesli Klark, traži da njegova firma dobije licencu za istraživanje rezervi uglja, kako bi na Kosovu i Metohiji proizvodili sintetičku naftu.

Kompanija Veslija Klarka namerava da proizvodi do 100.000 barela nafte dnevno, što će podmiriti potrebe Kosova za naftom i gorivom za avione.

U kosovskoj vladi kažu da će taj zahtev kao i ostali morati da prođe zakonsku proceduru na tenderu. U Vladi Srbije kažu da država, po tom pitanju mora da preduzme neke mere što će biti jedan od prioriteta nove vlade.

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović kaže da ovo nije jedini slučaj ugrožavanja vlasništva Srbije u južnoj pokrajini.

"Radi se o mnogim privatizacijama koje su do ovog trenutka sprovedene, a da ja bih rekao nismo imali neku adekvatnu reakciju za tako nešto. Međunarodni sud je mesto gde se moramo vratiti. Mislim, Međunarodni sud mora suditi po elemetima koji stoje na stolu, a to su ulaganja Republike Srbije u sve te velike objekte i privredne subjekte na Kosovu i Metohiji", smatra Ivanović.

Dve termoelektrane EPS-a u južnoj pokrajini, do početka bombardovanja 1999. godine iz tog lignita davale su sistemu 15 odsto ukupno proizvedene struje.

S obzirom na rezerve uglja, ideja je bila da se grade nova postrojenja snage 2000 megavata, što je približno sadašnjoj proizvodnji struje u obrenovačkim termoelektranama.