Italija namerava da prođe bez savetnika

Izvesno smirenje koje su doneli rezultati izbora u Grčkoj pomalo je odvratilo pažnju sa ove zemlje. Ali napetost evropske krize za sada ne slabi. Vlade i eksperti obraćaju pažnju na druge slabe karike. Sudbina treće po veličini ekonomije zone evra, italijanske, glavobolja je za političare i finansijska tržišta. Ako i ona ne izdrži, to je tada potpuni krah za EU i evro. Rim će biti onaj okidač koji će izazvati novu globalnu finansijsku krizu. Ali da li su perspektive tako mračne?

Ekonomija Italije je pouzdanija nego što se obično smatra. Takav je odgovor premijera Marija Montija na aluzije i direktna tvrđenja evrospkih kolega koji predviđaju zemlji sudbinu nove kockice domena. Ovih dana takvu varijantu, na primer, javno nije isključila ministar finansija Austrije Marija Fekter. Navodno, Rim će posle Grčke, Portugalije, Irske i Španije krenuti da se pokloni kreditorima.

Formalno ima više nego dovoljno osnova plašiti se kraha Italije. Samo njen državni dug iznosi skoro dva biliona evra ili 120 procenata unutrašnjeg bruto proizvoda, što izaziva jezu. 2013. godine Rimu će biti potrebno prema proračunima američke banke Dži Pi Morgan, skoro 700 milijardi evra. Ne za oživljavanje ekonomije, već za plaćanje starih obaveza. Premije za rizik prema desetogodišnjim dužničkim obavezama zemlje približavaju se do 7% - u takvim uslovima vlada uskoro neće moći da ih obslužuje. Recesija u ekonomiji je zvanično priznata. Udvostručena je nezaposlenost. Mišljenje predsednika banke Ruska finansijska korporacija Andreja Nečajeva.

"Meni se čini da zausta u zoni evra postoje ozbiljni problemi i da se ona u svom starom obliku neće sačuvati. Imam u vidu ne gubitak nekih članova, već uvođenje novih regulativnih mehanizama. Mislim da će rešenje na kraju krajeva biti nađeno negde na putu strožije kontrole i zakonodavne potvrde spoljne kontrole budžetske politike. I uopšte finansijske politike zemalja koje ne mogu stamostalno da plate dugove. Mislim da će događaji krenuti tim pravcem uz jačanje odgovarajućih nadnacionalnih organa. Zemlje donatori ne mogu beskrajno da dele novac."

Ali na situaciju može da se pogleda na drugi način. Od 2007. do 2010. novih dugova u Italiji bilo je manje nego u drugim zemljama zone evra, manje nego čak u Nemačkoj. A najvažnije je to što je zemlja sačuvala jak realni ekonomski sektor: od prehrambene industrije, precizne mehanike, mašinogradnje do medicinske tehnike. Njena pozicija je 6. mesto u svetu, ispred Velike Britanije i Francuske. I banke se samtraju solidnim: ni do kakvih građevinskih bumova, za razliku od španskih, one nisu postradale. Zato vlada MOntija sve više postaje nepopularna u očima sopstvenog stanovništva. Zbog nemilosrdnih reformi u socijalnoj sferi Italijani su primorani da smanjuju svoje troškove. Raste i udeo ilegalnog zapošljavanja, koje je zahvatilo peti deo proizvodnje zemlje. Nedavna masovna istupanja u Rimu i Bolonji pokazala su: jarosni protesti mogu jednom da skinu poklopac sa kotla.

Tehnički kabinet nastavlja da gura svoje projekte u parlamentu, ali kako je već primećeno, bez nekadašnjeg žara. Najverovatnije stvar će se ograničiti prinudnim kompromisima. Ni eksperti, ni političari, ni iskusni finansijski faktori – niko ne može danas određeno da kaže šta čeka Italiju.