Telo u delo

Hiljade umrlih u Švedskoj nalaze se nesahranjeni, očekujući svoj red u frižiderima lokalnih crkava. To nije početak fantastičnog apokaliptičnog romana, već surova realnost. Pre 10 gdoina preminuli su zaveštali da budu sahranjeni na ekološki čisti način.

Način se sastoji u tome da pokojnika stavljaju u sanduk od kukuruznog želatina i hlade u tečnom azotu pri temperaturi od -196 stepeni, posle čega njihova tela postaju krhka i rasipaju se. Već za godinu dana, ako je verovati reklami metoda, i pokojnik i kovčeg pretvaraju se u đubrivo za cveće, drveće, žbunje, koje može da se sadi na grobu. Ideju ekološke sahrane pre 10 godina počela je da realizuje bilog Sjusan Vijg-Mesak. U nju su poverovali mnogi, poželevši da steknu večiti mir upravo na takav način.

Ipak zakon koji dopušta da se to učini u Švedskoj do sada ne postoji, zato već 10 godina ekološki mrtvaci čekaju svoj čas u frižiderima. Ruski psiholog i geštalt-terapeut Aleksej Volkov smatra da neće dočekati. Bez obzira na to što je švedsko društvo fokusirano na ekologiju, ono se ne može nazvati neracionalnim i bezumnim, govori ekspert.

Sama ideja koju je izrekao pronalazač očigledno je smišljena isključivo za pi-ar i grubo govoreći radi novca. Čovek je smislio ideju radi zarade, računajući na želju članova švedskog društva da budu ekologičniji. A stvar nije toga vredna: ako se sahrana vrši na prirodni način, čovek se i tako pretvara u đubrivo, to nikako ne šteti životnoj sredini.

Zaveštanje preminulih da dobrovoljno postanu ruže i kleke psiholog terapeut Aleksej Vokov naziva odstupanjem od norme. Ipak on konstatuje da su oni izvršili taj izbor ne po sopstvenoj želji, već zahvaljujući nametljivoj reklami sličnih usluga.

Pa i šta da se kaže o običnim smrtnicima, ako su čak i predstavnici švedske crkve poverovali u ideju ekološke sahrane i kupili veliki paket akcija kompanije Sjusan Vijg-Mesak. Istina, 2009. godine njeni predstavnici su se opametili i izjavili da neće sahranjivati na taj način. Podržalo ih je rukovodstvo krematorijuma, koje je prvo poželelo da ugradi opremu za duboko zamrzavanje tela i specijalnu vibromašinu koja ih pretvara u prah.

Ipak odeolozi ekološke sahrane imaju i pristalice, pri tome na visokom nivou. Moguće je da metod Vijg-Mesak ima potrebu da bude dorađen, ali reofrme u našoj sferi su očigledno sazrele. Država treba da se pozabavi problemom alterantivnih načina sahrane, smatra predstavnik ujedinjenih pogrebnih biroa Švedske Stefan Lundsted. On se, kako se ispostavilo, takođe zalaže za ekologiju, zato što tradicionalni načini – sahrana i kramacija, zahtevaju kontrolu tela.

Na taj način u datoj priči kao kod medalje postoje dve strane – ekologija i biznis. Pri tome biznis koji donosi prihod kako pronalazačima ideje, tako i lobistima. Ali mrtvima koji čekaju svoj čas u frižiderima već je sve jedno...