Mitropolit Amfilohije: Obnovom crkve na Lovćenu vraćamo dostojanstvo Njegošu

 Obnovom crkve na Lovćenu Crna Gora se odužuje i Svetom Petru Cetinjskom i Njegošu. Svetorodnoj lozi Petrovića. Istoriji i tradiciji. Tim činom se vraća dostojanstvo najvećem pesniku Južnih Slovena i narodu koji ga je iznedrio.
To je i te kako i čin za budućnost.

U ekskluzivnom razgovoru za Novosti, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, obrazlažući ideju koju je javno saopštio protekle nedelje, najavljujući dvestotu godišnjicu od rođenja Petra Drugog Petrovića (iduće godine), izrazio je uverenje da će lovćenska crkva “vasksrsnuti” tamo gde je i nastala. Odmah pored Njegoševog mauzoleja. Hrabri, kako je kazao, činjenica da je predlog Zakona o obnovi crkve na Lovćenu, koji je uradila Nova srbska demokratija, ušao u skupštinsku proceduru.

- To je prva i najstarija crkva posvećena Petru Prvom Petroviću - naglašava mitropolit Amfilohije. - Podigao ju je 1846. Njegoš, koji je svojom rukom nacrtao kako ona treba da izgleda. Potom je ostavio i amanet da u njoj i sam počiva. Bežao je “pustinjak cetinjski” od ropstva u prizemlju i vinuo se na Lovćen, gde su ga utamničile ondašnje vlasti jugoslovenske i crnogorske, postavljajući hladni Meštrovićev mauzolej na mesto na kome je prethodno bezobzirno porušena zavetna crkva.

Vladika Amfilohije podseća na mnogobrojne spekulacije koje su u opticaju u Crnoj Gori kada je u pitanju prvobitna obnova crkve lovćenske.

Nju je 1916. godine, u jeku Prvog svetskog rata, gađala artiljerija Austrougarske i znatno je oštetila. Ostalo je, kaže on, zapisano da je paroh Dugodolske parohije (Njeguši), kojoj je pripadala ova crkva, upozorio da će se hram, ako se ne pristupi obnovi, “oburdati niz Lovćen”. Prvi koji je započeo rad na obnovi bio je tadašnji mitropolit crnogorski Gavrilo Dožić. Formirao je odbor za obnovu, u kojemu su se našli najugledniji ljudi tadašnje Zetske banovine. Godine 1921. Arhijerejski sabor je doneo odluku o obnovi znamenja na Lovćenu gde “se ima pohraniti prah Njegošev”.

Dve godine kasnije, tražeći pomoć za veliki posao koji predstoji, mitropolit Dožić se obratio jugoslovenskom kralju Aleksandru Karađorđeviću. Unuk prvog i poslednjeg crnogorskog kralja Nikole Petrovića odmah je prihvatio ideju i već 1924. je formiran glavni odbor za povratak Njegoša u svoju kapelu, koji su činili najugledniji ljudi tog vremena.

- Manje se u javnosti zna da je kralj Aleksandar, baš te 1924, dao lično nalog velikom vajaru Ivanu Meštroviću da napravi spomenik-kapelu Njegošu, na vrhu Lovćena - objašnjava mitropolit Amfilohije. - Meštrovićev nacrt je objavljen u “Novoj Evropi” 1924. Do realizacije tog projekta nije došlo. Mitropolit Dožić je tražio audijenciju kod kralja Aleksandra i obrazložio da Crkva ne može da dozvoli da se na Lovćenu podiže bilo šta drugo osim crkve. I da će se, ako bude drukčije, “pobuniti Crnogorci, posebno Njeguši”. Kralj je prihvatio razloge, ali nije zaboravio ni na Meštrovića. Doteran je projekat i po njemu je urađen spomen-kompleks na Avali, koji je i danas simbol Beograda.

Naš sagovornik kaže da se posle toga pristupilo obnovi crkve “onakve kakva je bila”. U istim gabaritima, od istog kamena lovćenskog (sa Ivanovih korita). Na tom poslu je radio i poznati ruski arhitekta Nikolaj Krasnov, jedan od najboljih u to vreme, koji je ostavio svoj stvaralački trag i na drugim mestima u ondašnjoj Jugoslaviji, posebno u Beogradu. Da su pravila strogo poštovana pokazuje činjenica da je za oltarsku apsidu vraćena prvobitna sveta trpeza. Crkva na Lovćenu posvećena Svetom Petru Cetinjskom zasjala je u punom sjaju 1925, kada je osveštana. Velikoj svečanosti prisustvovao je i kralj Aleksandar, u čijim venama je tekla i krv Petrovića.

- Trpeza i žrtvenik svedoče da crkva na Lovćenu nije bila samo spomenik već da je u njoj vršena služba Božija - ističe mitropolit Amfilohije. - Postoji i zapis Vuka Vrčevića, koji kaže da je u njoj svake godine služena zaupokojena liturgija poginulim crnogorskim junacima. Sve je to, dakle, poštovano, pa jeftine priče o tome da su Karađorđevići “poništavali Crnu Goru na vrhu Lovćena” zaista nemaju osnova. Besmislene su. I jadne.

Pošto je porušena 1972. odlukom vlasti, protivno volji Crkve, ali i mnogobrojnih intelektualaca ondašnje Jugoslavije, koji su javno istupili protiv “zamene” crkve (koja se tada nalazila i u grbu Crne Gore) Meštrovićevim mauzolejom, on je, ipak, 1974. svečano otvoren.

- Uzeta je, tada - naglašava Amfilohije - duša i Lovćenu i Njegošu, ponižen je i Sveti Petar Cetinjski. Umesto svetog trojstva (Petar Prvi, Petar Drugi i Lovćen) na vrh najopevanije planine se “ispeo” faraonski mauzolej, kojega i planina postepeno odbacuje, na šta su tih ranih sedamdesetih godina upozorili i neki uvaženi stručnjaci za geologiju.

Trenutno su aktuelna dva pitanja: hoće li predloženi zakon, koji predviđa obnovu crkve u starim gabaritima, pored Mauzoleja, biti usvojen u crnogorskom parlamentu i na kome će se mestu naći Njegoševa crkva?

- Uveren sam da će crkva biti obnovljena, mada ne znam kada će to biti. Voleo bih da to bude što pre, da sadašnje generacije koje imaju vezu sa starim zdanjem to vide. Onaj ko to uradi, siguran sam, ulazi u istoriju. Crkva treba da ima izgled kakav je imala pre rušenja, da bude onakva kakvu je nacrtao sam lovćenski genije, posvetivši je svom stricu. Ukoliko je slučajno i bilo nekih izmena 1924. i 1925, kada je obnovljena (mada sumnjam), treba ih eliminisati i sve vratiti kako je prvobitno i bilo.

Mitropolit Amfilohije, koji je više od dve decenije na čelu Cetinjske mitropolije, nije izlazio na Lovćen sve do pre neki dan. Na to ga je obavezivao očev zavet da se ne penje tamo gde je srušena svetinja. Crnogorska i petrovićevska. Izlazio je samo do Ivanovih korita.

- Pošao sam da vidim gde bi najbolje uz mauzolej, kojega ne treba rušiti, stala stara crkva - priča Amfilohije. - Postoje dva mesta: kada se izađe iz mračnog tunela (podsetio me je na predvorje pakla), koji vodi do Meštrovićevog Njegoša, a, drugo, između tunela i atrijuma, to je ponajbolje mesto. Posetioce bi tako prvo dočekali stara crkva i Njegoš, što je najbolje i najpravednije.

Mitropolit crnogorsko-primorski nam je otkrio da će za koji dan pisati premijeru Lukšiću na ovu temu. Izneće svoja viđenja u vezi sa vraćanjem Lovćenske crkve na Jezerski vrh. Mirno, razgovetno i s nadom da će njeno vraćanje doneti pomirenje, posebno među pravoslavnim življem u Crnoj Gori, koji je podeljen ponajviše baš posle rušenja svetinje njegoševske i svetopetrovske.

Spomenik Franji Josifu

Austrijanci, koji su granatama oštetili 1916. crkvu na Lovćenu, takođe su razmišljali o obnovi “kada pobede”. No, ne Njegoševe crkve: hteli su da podignu spomenik Franji Josifu, austrougarskom caru, koji bi bio visok od 16 do 23 metra. Prikupili su 17 rešenja. Posao nije ni počeo jer je ubrzo umrla crno-žuta monarhija.

Crkve kopije

U Crnoj Gori se nalazi nekoliko crkava koje predstavljaju, u neku ruku, kopiju porušenog hrama na Lovćenu. Crkva posvećena Svetom Petru Cetinjskom, započeta 1972. a osveštana deset godina kasnije, nalazi se u Prčanju. U mestu Ključni tabor, na Bjelasici, takođe je crkva kopija Njegoševe. Takve crkve su i u Pivi, gde je bio veliki pokolj Pivljana u Drugom svetskom ratu, kao i u manastiru Kosijerevo, gde su se takođe zbili tragični događaji. Takva crkva posvećena Jeleni Lazarevoj Balšić podiže se i u Kruševcu.