Bankari pištu testamente

Reforma finansijskih tržišta koju je usvojio Barak Obama, stupila je u odlučujuću fazu. Celih 125 banaka SAD i njihovih partnera u Evropi i u svetu obavezali su se da satave nešto poput testamenta. Reč je o vanrednim planovima u slučaju nepredviđenog bankrotstva. Poput onoga koje se desilo sa Leman Bradrs, kada je jedna jedina investiciona banka provocirala na finansijskim tržištima efekat domina. Sa posledicama požara bori se čitav svet do danas. Samo su evropljani od 2008. godine bili primorani da žrtvuju 4,6 biliona evra kako bi izvlačili bankare iz družničke jame na račun poreskih obveznika.

Prema proračunima agencije blumberg, svega 30 velikim svetskih banaka u stanju je da bukvalno zgromi globalnu ekonomiju. Zato objavljena reforma obavezuje kreditne organizacije da ojačaju pojas bezbednosti na račun sopstvenih kapitala. I da budu spremne na bankrotstvo sa minimalnom štetom za one koji sa njim nemaju veze. Isto tako je važno postići transparentnost delatnosti giganata – radi odgovarajućeg nadzora. Danas bi sam đavo nogu slomio dok ne bi razmrsio sve lukavosti finansijskih žonglera. Iz zvaničnih bankarskih dokumenata nemoguće je shvatiti ko je glavni. Ko donosi odluke, na kom nivou, kakvo je učešće partnera, da ne govorimo već o skrivenim finansijskim operacijama. Ali da li će reforma pomoći da se ojača temelj svetskih finansija? Mišljenje Ruslana Grinberga, direktora Instituta za ekonimiju i dopisnog člana RAN: to je ispravni korak u ispravnom pravcu, potreban za obuzdavanje neumerenog apetita bankara koji razađuju i na ekonomskom prosperitetu i na krizi.

Videli smo neviđeno bogaćenje manjine na račun većine u poslednjih 40 godina. Njihov uticaj je vrlo velik, to je tek početak puta. I naravno, tamo još treba da budu porezi na finansijske operacije. Uopšte ovaj zadatak je vrlo težak: razlikovati kontraproduktivne finansijske operacije od produktivni praktično je nemoguće. Ali ako bude postojalo pravno rešenje, onda sankcije, ništa drugo u svetu nije smišljeno, osim biča i medenjaka.

Princip „prevelik da bi pao“ koji je vladao do sada, služi finansijskim velikanima poput štita od bankrotstva na račun poreskih obveznika i sada u principu gubi snagu. Ali u svakom slučaju put do mekog banrkotstva takođe može da bude vrlo dug. Jednom reči: procedura bankrotstva Leman Bradrs traje već petu godinu.